Sposobnost biljaka da usvajaju vodu i hraniva preko lista u savremenoj proizvodnji povrća, na otvorenom i u zaštićenom prostoru (folijarna prihrana) koristi se kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka. Prednost folijarne prihrane je ta što je ovu meru moguće izvoditi nekoliko puta u toku vegetacije. Tako direktno možemo da utičemo na povećanje prinosa, unapređenja kvaliteta povrća i povećanje otpornosti na bolesti i štetočine.
Opšte je poznato da na prinos i kvalitet povrća direktno utiču klimatski uslovi, sortiment i agrotehnika, ali je, kako tvrdi diplomirani inženjer poljoprivrede Zlatko Vampovac, jedan od najvažnijih uslova tip, kvalitet i plodnost zemljišta. Osim toga što predstavlja podlogu za biljke, zemljište je glavni izvor vode i hranljivih materija, neophodnih za rast i razvoj biljaka. Te hranljive materije biljke usvajaju preko korena, ali takođe i preko nadzemnih organa, pre svega listova.
Sposobnost biljaka da usvajaju vodu i hraniva preko lista u savremenoj proizvodnji povrća, na otvorenom i u zaštićenom prostoru, koristi se kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka. Prednost folijarne prihrane je ta što je ovu meru moguće izvoditi nekoliko puta u toku vegetacije. Tako direktno možemo da utičemo na povećanje prinosa, unapređenja kvaliteta povrća i povećanje otpornosti na bolesti i štetočine.
Pri intenzivnoj proizvodnji povrća, uprkos obilnom i pravilnom unošenju hraniva u zemljište, neretko se pojavljuju nedostaci pojedinih elemenata, kao posledica nemogućnosti korena da usvaja dovoljne količine hraniva, pa se kao rešenje tada nameće folijarna ishrana. Ona se koristi i u slučaju oštećenja ili bolesti korena ili ukoliko postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz zemljišta (poremećen vodno-vazdušni režim, niska ili visoka temperatura zemljišta, nepovoljna pH vrednost, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, fiksacija pojedinih hranljivih elemenata).
Vampovac naglašava da folijarna ishrana nije, niti treba da bude, glavni ili jedini način ishrane biljaka. Nju treba posmatrati kao dopunsku ishranu, to jest meru koja omogućuje brzo i efikasno delovanje, radi korekcije ishrane biljaka. Takav način ishrane savetuje se i u slučaju pojave oštećenja, koja su izazvana vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata, kao i fiziološka oštećenja. Može da se izvodi i kombinuje sa drugim agrotehničkim merama, pre svih zajedno sa primenom sredstava za zaštitu bilja. Obično se u prskalicu stavlja prvo zaštitno sredstvo, pa tek onda đubrivo. U tom slučaju, pri primeni, đubrivo pomaže boljem usvajanju pesticida od strane biljaka i boljem efektu zaštite.
Izvori
Tagovi
Autor
