Proizvodnja kalemova porodici donosi 100 evra dnevno

Da proizvodnja kalemova vinove loze, voća i cveća može da bude veoma unosan posao, dokaz je porodica Brzaković iz Stragara kod Trstenika. Oni su ujedno i najveći izvoznici iz Srbije, iz koje se izveze čak 85% kalemova, uglavnom u istočnu Evropu i Rusiju. Veruju da bi mnogi, kada bi izveli računicu, želeli da se vrate na selo i započnu sa ovim poslom.

"Kalemarstvo je posao koji se može naučiti, ali sa malo većim odricanjem. Moja porodica i njih i još šest-sedam koje su zaposlene kod mene, živimo isključivo od kalemarstva. Prihod zavisi od realizacije i tržišne cene. Ako se slože kockice, može lepo da se živi. Godišnje proizvedemo 100.000 loznih kalemova i oko 400.000 voćnih sadnica", rekao je za Blic Žarko Brzaković.

Porodica može da zaradi i 100 evra dnevno

Dodaje da kalemar i njegov pomoćnik vezivač mogu dnevno da iskaleme 3.500 kalemova, a zarada na 1.000 kalemova može da iznosi i do 35 evra. Ipak, da bi posao bio isplativ, potrebno je hektar kvalitetne obradive zemlje, 100.000 sadnica i 20.000 evra ulaganja.

"Potrebno je da u startu imate i bar tri radnika, koje morate da platite. Kada se radi porodično, dnevno može da se iskalemi i 3.000 sadnica. To znači stotinak evra dnevno. Za kalemljenje 40.000 sadnica treba dvadesetak dana efektivnog rada, što je za početnike sasvim dovoljno, a tako se može zaraditi i do 1.400 evra mesečno", objašnjava Brzaković. 

Kalemarstvo - zanat nastao zahvaljujući insektu

Prihod od 20 miliona evra

Trstenički kalemari, među kojima je i Raca Pantelić iz Selišta, koji proizvodi 500.000 kalemova vinove loze, većinom za firme i vinarije,  godišnje proizvedu od 10 do 12 miliona komada loznih kalemova, osam miliona komada voćnih sadnica i nekoliko desetina miliona komada sadnica ruža. Preko 80% proizvodnje u ovom kraju je sertifikovano. Prihod koji ostvarju je oko 20 miliona evra.

Država pomaže kalemare

Stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica, odnosno kalemarima, po prvi put je prošle godine uvedena u budžet Srbije. Milena Turk, poslanica iz Trstenika, bila je inicijator donošenja pravilnika za podsticaj proizvodnje sadnog materijala. Kaže da je predviđeno do 500.000 dinara po korisniku.