Kako, kada i koje gljive brati?

Berba gljiva posebno je iskustvo. Za početnike uglavnom uzbudljivo, a oni iskusniji tvrde i relaksirajuće. Ljubitelji prirode, šume i njenih plodova, u maju beru smrčak (Morchella esculenta Fr.) i đurđevaču (Calocybe gambosa).

Ali, da biste krenuli u ovaj pohod, morate da imate elementarna znanja o gljivama. Dobar poznavalac i istraživač gljiva na našem podneblju Šemsudin Bajrić iz Bosne i Hercegovine kaže da se u i ovom slučaju treba držati one narodne "ne idi grlom u jagode".

"Dakle, morate poznavati nekoliko jestivih gljiva, a dobro je znati i naše najotrovnije gljive. Morate biti prikladno obuveni i odeveni za kartanje po prirodi i imati nožić i korpu za ubrane gljive. Ako idete sami ne zalazite na nepoznate terene. Ne ulazite na privatne posede bez saglasnosti vlasnika", savetuje ovaj iskusni gljivar.

Nemojte da eksperimentišete kada su u pitanju ovi plodovi prirode, jer je mnogo otrovnih vrlo slično jestivima. Stoga je najbolje da berete vama poznate gljive, normalno razvijene i zdrave. Preporuka je da se ne beru mlade, tek iznikle. 

"Pri branju odmah odstranite zemlju, lišće i eventualne insekte i puževe. Nastojte u razumnom roku sat - dva posle branja gljive očišćene odložiti u frižider", ističe naš sagovornik.

Šta brati u maju?

Početkom maja osim đurđevača i smrčka može se ubrati i kod nas zapostavljena šljivovača (Entoloma clypeatm), a krajem maja i puhare, biserke, lisičarke i drugo. Kako godina odmiče izbor je sve veći, ističe Bajrić.

Ne slaže se sa pojedinim tvrdnjama da je lisičarka najkvalitetnija gljiva kod nas.

"To je stvar utiska i percepcije konzumenta. Ona bez sumnje spada u odlične gljive, ali mislim da je vrganj prva liga. Izdašan je, ukusan, sprema se na razne načine, ali izvrsne su i sunčanica, blagva, puhare i drugo. Lisičarka je malo teža za probavu", dodaje.

Od narednog meseca spremite se za prolećni vrganj (Boletus aestivalis) i rudnjaču (Agaricus campestris L.) te brezov ded (Leccinum scabrum), a uz njih u julu stiže i lisičarka. Već u avgustu se možete poslužiti i bukovačama i puharama, a rastu još i zlatača (Xerocomellus chrysenteron), sunčanica (Macrolepiota procera) i pravi vrganj (Boletus edulis Bull.)

Izvini druže puže

Izbor gljiva u prirodi je ogroman. Koja, gde pripada mora se postepeno učiti. Ali, šta uraditi kada naiđete na gljivu kojom se već neko poslužio?

"Često ćete naći gljivu koju je već počeo jesti puž. Ako ima drugih gljiva to prepustite njemu. Ako nema, ja ga uklonim i kažem: ‘Izvini drugar, ti si ovde svaki dan, snaći ćeš se, ovo ću ti uzeti.’ Dakle jestiva gljiva ako je zdrava ne škodi ako je načeta-nagrižena", kaže ovaj gljivaski poznavalac.

Udruženje gljivara "Lisičarka" za sve one koji žele da nauče više

Početnicima savetuje da prvo upoznaju desetak jestivih gljiva družeći se sa iskusnim gljivarima, a potom da po malo koriste i literaturu.

"Ja konzumiram preko dvesta vrsta, ali se i dalje konsultujem sa kolegama i iskusnijima. Branje gljiva je najbolji oblik rekreacije u prirodi. Pa i onda kad se vratite prazne korpe", zaključuje ovaj istraživač, uz poziv svima: Hajdemo u gljive!