Prepoznajte vrstu zemljišta u bašti i saznajte kako da joj popravite strukturu

Zemljište je rastresiti površinski sloj Zemljine kore, samostalna prirodna tvorevina i istovremeno resurs za biljnu proizvodnju. Zato je u bašti važno da imamo zdravu zemlju primerenog sastava kako bi mogla biljkama da pruži fizičku potporu, da ih snabdeva vodom, vazduhom i hranljivim materijama.

Posmatranjem i dodirom možete ustanoviti sastav zemljišta u bašti, a njegovo poznavanje pomaže pri pripremi i izboru rešenja za poboljšanje strukture.  

Glinasto zemljište treba 'provetriti' kompostom

Glinasto zemljište je lako prepoznati - ono je glatko, lepljivo i klizavo kada je mokro. Njegove čestice su povezane u čvrsto i teško grumenje. Kada je suvo, površina mu stvrdne i ispuca, a lokve vode se na njemu duže zadržavaju.

Prepoznati ih možemo i tako što navlažimo šaku zemlje, oblikujemo od nje kuglicu te izvaljamo u obliku valjka prečnika oko jedan centimetar. Što je valjak duži, sadržaj gline je veći. Ukoliko se može sastaviti i u prsten, onda je u tom zemljištu izrazito visok udeo gline. Ako puca pri valjanju, verovatno sadrži i pesak ili treset.

Živo zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje

U malim baštama u jesen se takvo zemljište treba okopati jer će ga tada temperaure ispod nule izmrznuti i usitniti. U proleće je dobro iskopati kanale i tako pomoći u izdvajanju viška vode. U proleće zemlju bi trebalo usitniti motikom i grabuljanjem. 'Provetriti' se može i vilama, plitkim prekopavanjem i dodavanjem komposta. S njim se može dodati i pesak. I kod jesenje obrade se može po površini rasporediti stajnjak ili kompost u sloju debljine oko tri centimetra i ukopati.

Peskovito zemljište brzo gubi vlagu

Kako mu i sam naziv govori, peskovita zemlja je na dodir zrnasta. Može se reći da je između dobre i loše jer brzo gubi vlagu. Boja može biti svetlosmeđa, siva ili žućkasta. Jednostavna je za obrađivanje jer je propusna, a naglo se isušuje i gubi hranljive materije.

Može joj se dodati glina i ilovača kako bi joj se omogućilo duže zadržavanje vode. Svakako je treba obogatiti organskim materijama koje zadržavaju vlagu, kao što je stajnjak, kompost, kompostirani zeleni otpad ili zelenišno đubrivo koje treba ukopati u zemlju. Takođe, u kasno proleće i leto koristite malč kojim ćete sprečiti isušivanje zemljišta. 

Krečnjačko - zemljište dobre drenaže

Krečnjačka zemljišta su vrlo plitka, puna gruvi bele krede ili kamenja i dobro drenirana, ali se leti brzo suše. Ono je žućkasto-bele boje i na dodir lepljivo, mrvičaste strukture, ne veže se kada je mokro. Šaku zemlje stavite na suvu tkaninu i omotajte krajevima. Nakon toga uzorak prekrijte sirćetom. Ukoliko se peni, reč je o sadržaju kreča u zemljištu.

Ovakvim zemljištima dodaje se kompost uz organsko đubrivo, slamu, lišće, zelenišno đubrivo i slično. 

Tresetna zemlja sadrži organske materije i humus

Tresetno zemljište je crno i mrvičasto, a sadrži i mnogo organskih materija i humusa. Ne veže se u grumene. Dobro upija vodu, ali se i dosta naglo isušuje i mrvi. Na dodir je vlaknasto, sunđeraste teksture i ne veže se. Ubraja se u kisela zemljišta.

Struktura mu se popravlja dodavanjem peska i komposta, a upotreba organske zemlje iz kokosovih vlakana u kombinaciji sa peskom brzo im poboljšava plodnost i pH. Ukopajte grubi, oštri pesak ili kamenčiće da poboljšate drenažu. Postane li zemljište kiselo, dodajte kreč.

Preporuka - izmeriti kiselost zemlje

U vrtnim centrima može se nabaviti uređaj za merenja pH zemljišta ili lakmus papir (listić). U čašu se nalije jedan decilitar destilovane vode i doda se malo zemlje, dobro se promeša dok se ne rastopi, pa se umoči listić. Nakon određenog vremena, on promeni boju i prema skali se odredi pH vrednost. 

Sami utvrdite vrstu zemljišta i popravite ga!

Kako dodatno poboljšati kvalitet?

Zelenišno đubrenje je vrlo dobro za poboljšanje baštenskog zemljišta. U jesen posejte raž, detelinu ili gavez na očišćenju zemlju i kada naraste do visine 20 cm, ukopajte ga. Pazite da to uradite pre nego što ove biljke procvetaju.

Za povećanje alkalnosti može se koristiti i kompost od gljiva, a baštenski šljunak ili kamenčići za bolju drenažu. Malčiranje zemlje oko biljaka takođe povećava udeo organske materije.