Setva pšenice u Srednjem Banatu privodi se kraju. Utisak je da se većina ratara opredelila da koristi vlastito seme, dok rod od deklarisanog ostavlja za narednu jesen. Kažu da je to zbog smanjenja troškova. Najveću stavku predstavlja im dizel gorivo.
Ako se gledaju inputi ove i prošle godine, setva pšenice u proseku košta slično, kaže predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Zrenjanina, Stevan Radovančev. Smatra da je glavni problem niska otkupna cena ovogodišnjeg roda hlebnog žita. I ove godine posejao je pšenicu na istim površinama kao i prethodne. Poštovao je plodored.
"Tarupanje, tanjiranje, bacanje veštačkog đubriva, setva, valjanje - sve su to predradnje za setvu pšenice. Priprema njive u jesen, na kojoj je predusev bio kukuruz, košta oko 20.000 dinara. Tome treba dodati i dve prihrane koje se rade tokom zime. Prva je urea, a druga AN. Neophodna su i dva prskanja protiv trave. To je još 13.000 dinara. Kombajniranje i prevoz koštaju 1.900 dinara po lancu. To znači da jesenja i prolećna ulaganja koštaju 34.900 po lancu. Po hektaru to je skoro dvostruko više", kaže Radovančev.
On napominje da je reč o ceni za one koji imaju svoju zemlju. Oni koji uzimaju zemlju u zakup na to treba da dodaju i cenu rentiranja. To je u proseku još oko 200 evra po hektaru.
"U robi to izgleda ovako. Da bih uzgojio žito od momenta ulaska u njivu do izlaska sa pšenicom treba mi 20 metara zrna po jutru, pod uslovom da ne plaćam arendu. Ko plaća arendu treba mu 34 metara pšenice samo da bi pokrio troškove setve. I sve to pod uslovom da nema ni jednog kvara na mašinama i da se ne plaćaju usluge. Ko nema puno zemlje, verovatno nema ni svoju mehanizaciju. U tom slučaju plaća i usluge, što dodatno poskupljuje setvu", objasnio je Radovančev.
Ovaj mladi poljoprivrednik kaže da je koristio "seme sa tavana". Deklarisano seme posejao je na svega dva lanca zemlje i to da bi rod ostavio za narednu setvu. Stevan, uprkos savetu stručnjaka, ovo ne radi prvi put i kaže da nikada nije imo nikakavih problema, ni sa bolestima ni sa prinosom.
Poljoprivrednik iz Zrenjanina Miroslav Vukov, na svojim njivama praktikuje tropolje, te je i ove godine pšenica zauzela trećinu njegovih njiva. Na preostalim površinama naći će se suncokret i kukuruz. Setvu pšenice završio je do 5. oktobra.
"Uradio sam redukovanu pripremu tačiračom na 15-ak centimetara dubine, a setva je bila na dubini od tri do pet centimetara. Nakon setve radio sam i valjanje gumenim valjkom. Više sam sejao svoje seme, a bilo je malo i kupovnog, odnosno deklarisanog. Razlog je što je ono jeftinije. Praksa je pokazala da skoro i nema razlike u prinosu i kvalitetu. Ako je vlastito seme dobro tretirano fungicidima, ne javljaju se problemi", kazao je ovaj poljoprivrednik.
Kaže da je pšenica na njegovim njivama počela da niče, ali neujednačeno. Obilna kiša pomoći će da se vlaga ujednači.
Setva pšenice
Troškove setve svako računa na svoj način, ali se u jednom slažu svi poljoprivredici. Dizel gorivo je preskupo, što je i podiglo cenu ovogodišnje setve pšenice.
"Kada govorim o kalkulaciji, moram reći da su seme i đubrivo možda i jeftiniji nego prošle godine. Ali, gorivo je skupo, skuplje nego prošle jeseni. Kada se sve sabere, cena setve je ista, možda nešto viša nego lane. Moji prosečni torškovi po hektaru su oko 110 hiljada dinara. Ne pravim posebnu računicu za svaku kulturu pojedinačno, to su prosečni troškovi za pšenicu, kukuruz i suncokret zajedno. Nisam izvukao koliko me košta pšenica, ali troškovi su približno isti", kazao je Vukov.
Radoslav Čalija bavi se stočarstvom. Pšenicu gaji kako zbog plodoreda, tako i zbog obezbeđenja hrane za krave, ali ne na velikim površinama.
"To je ove godine samo na nekoliko hektara, jer nemam mnogo svoje zemlje. Zemlju uzimam u zakup. Državne njive sam dobio, ali ne mogu još uvek da uđem u te parcele. Inače, i one su male. Primenio sam punu agrotehniku, zemlju sam dobro pripremio, ali suša čini svoje. Deluje mi da je ove godine setva pšenice skuplja. Seme sam morao da kupim, jer nisam imao dovoljno svoga žita ove godine da ostavim i za seme. Inače, pšenicu menjam za stočno brašno", kazao je Čalija.
Foto: Jasna Bajšanski
Tagovi
Autorka
