Pšenici ne smetaju trenutni vremenski uslovi - stručnjaci optimistični

Februar je mesec kada bi ozimi usevi trebalo da miruju, ali je atipična jesen i zima doprinela da setva bude nešto kasnije i retko koji poljoprivrednik je zasejao ove kulture u optimalnom roku. Kako ističe Milutin Đokić iz novosadskog Instituta za ratarstvom i povrtarstvo, prošle godine setva se obavljala od 1. oktobra pa sve do decembra.

Miholjsko leto otežava poslove poljoprivrednicima

"Pšenica je u februaru trebala da bude u fazi mirovanja, ali zbog vremenskih prilika tokom jeseni, kako je ko mogao da uđe u parcelu tako je i obavljao setvu, pa je pšenica i sada u raznim fazama. Generalno je stanje dobro. Zbog nedostatka snega bilo je bojazni od golomrazice, ali to nije u tolikoj meri ostavilo traga na biljkama. Ono što nije baš uobičajeno za ovaj period je veća pojava bolesti i štetočina", ocenjuje Đokić.

Sve ozime kulture dobro nikle

Dobra strana je što je pšenica otporna kao biljna vrsta, dobro podnosi i niske temperature, a prema rečima Đokića, najosetljiviji period je kada je u fazi klijanja.

"Tokom decembra, januara, pa i u februaru imali smo velike temperaturne oscilacije, noću minus, tokom dana i do 15 stepeni, ali to nije imalo nekog uticaja na pšenicu. Kada se pogledaju njive, one su popunjene, tako da ne bi trebalo imati bojazan da pšenica neće izdržati ovakvo vreme do kraja zime. To nije slučaj samo sa pšenicom, i ostale ozime kulture, ječam, ovas, tritikali, sve su dobro nikle, bez obzira što su kasnije zasejane."

Nedostatak vlage neće toliko ugroziti pšenicu

Glavni razlog pomeranja setve bilo je sušno vreme, a ni kasna jesen, pa ni zima nisu bile sa puno padavina. Procena je da u nekih 40-ak centimetara dubine ima vlage.

"Ako se pogleda u nazad neki desetak godina može se uočiti da na našem području ima dovoljno padavina, ali su neranomerno raspoređene tokom godine i obično je kiša padala onda kad nije potrebna biljkama. To je dovelo da od 2012. postoji nagli pad vlažnosti u zemljištu. Pšenica još može dobro proći, jer njen korenov sistem se spušta od 30 do 60 centimetara u dubinu, ali šta da se radi sa kukuruzom kome se korenov sistem spušta i više od metar u dubinu. Ako u tom sloju nema vlage onda će to biti problem za biljku, a godine su sve sušnije i sušnije", napominje naš sagvornik.

Zatvaranjem brazde sprečiće se gubitak vode iz zemljišta

Kako ističe Đokić, selekcijom se može doći do ratarskih kultura koje bi bile tolerantnije na manjak vlage, ali bez vode ne može rasti nijedna biljka. Dodaje i da su postojali hibridi koji su imali brže klijanje i ranije zrenje, ali niko to nije sejao.

Kan-a stavite krajem meseca

S obzirom da su analize pokazale da su u Kolubarskom okrugu kisela zemljišta, uglavnom se preporučuje da se za prihranu koristi KAN, jer u njemu ima krečnog materijala.

"Urea malo zakišeljava zemljište, a onaj ko se odluči za njeno korišćenje sada je neki period kada to treba da se uradi. Mi preporučujemo u više faza, ali da ne bi više puta ulazili u njive i gazili, poljoprivrednici celu količinu ugalvnom iskoriste odjednom. Što se tiče KAN-a mi preporučujemo oko 70 odsto količine krajem februara, a ostatak početkom aprila." 

Azot neophodan za prihranu: Oprezno sa količinama

Kada se koristi KAN, biljka brže usvaja i koristi to đubrivo, a preporuka je i da se pre tretiranja uradi analiza zemljišta N-min metodom i da se utvrdi količina aktivnog azota u zemljištu. Time se određuje i količina đubriva koju treba upotrebiti, savetuje Đokić.

Na predavanjima nema mladih

Zimski period, po pravilu, treba da bude vreme kada je sneg i kada poljoprivrednici nemaju šta da rade na imanju, pa su se godinama u ovom periodu održavala predavanja i upoznavanje poljoprivrednika sa novinama u poljoprivrednoj proizvodnji.

"Poražavajuće je da danas na tim skupovima je prosek godina oko 65, nema mladih ljudi koji bi se bavili ratarstvom. Mladi se pre odlučuju da se zaposle negde za platu od 25 do 30 hiljada i da zapuste imanje, a sa druge strane, došli smo u situaciju da domaćin danas ne može da proda prase ili jagnje, da ne govorimo o nekom tovu. Tovilišta su danas prazna", primećuje Đokić. 

Predavanja koja organizuje Institut imaju za cilj da se poljoprivrednici upoznaju sa novinama, novim preparatima za zaštitu i šta neće moći da se koristi kad se uđe u EU.