Dok nadgledaju vrenje tek obranog grožđa i očekuju dobra vina, Topolci slave kraj berbe. Ovo je bila 54. Oplenačka berba u slavu ovog voća. Nikada nisu slavili sami, već uvek sa gostima. A svake godine ovde se slije deset puta više posetilaca, nego što varošica ima stanovnika.
Na Oplencu kažu - ko dobro grožđe i vino voli, neka zida kuću u Topoli. Izreka potiče još s početka 20. veka kada je kralj Petar Prvi Karađorđević baš tu zasadio vinograde i počeo da zida jedan od najmodernijih vinskih podruma tog vremena u Evropi.
Mnogo godina kasnije, iako je čuveno Oplenačko vinogorje bilo desetkovano posle Drugog svetskog rata, organizovan je prvi vašar u Topoli posvećen grožđu i vinu. Skromni vašar prerastao je u vinsku manifestaciju koju za tri dana, uvek u prvoj polovini oktobra, obiđe na desetine hiljada posetilaca.
Prošlog vikenda održana je 54. Oplenačka berba. Uvek u vreme kada se beru poslednji grozdovi u vinogradima. Otuda je i nastala čuvena pesma "Obraše se vinogradi, dole kraj Topole". To je i nezvanična himna berbe, koja zajedno sa pucnjem iz topa, označava kraj skidanja plodova u vinogorju i početak tri dana slavlja.
Zamisao da tradicionalni vašar, karakterističan za Centralnu Srbiju, bude tek obeležavanje jedne faze u vinogradu, na svu sreću se očuvala. I dan danas, to je pravi vašar na kome se izlažu najlepši plodovi zemlje.
Ali, u ovom veku, ova manifestacija ima sasvim drugu svrhu. Treća je turistička manifestacija u zemlji. Od vinograda i voćnjaka ovde živi 3.200 domaćinstava. Toliko ih je, naime, registrovanih i njihova proizvodnja nije zanemarljiva.
"Pod vinogradima je 800 hektara, pod voćnjacima 6.500 hektara. Godišnji izvoz voća je 25.000 tona za Rusiju u vrednosti od oko 20 miliona evra. Tu se ne računa dobit od vina", kaže Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola.
Jovanović je za otvaranje Oplenačke berbe uostio ministarku građevine Zoranu Mihajlović, koja smatra da je "lepo čuvati tradiciju i raditi za ono što je budućnost".
Mlado vino sa Oplenca
U ovom kraju ima desetak profesionalnih i savremenih vinarija, od kojih su pojedine stigle do samog vrha vinske scene Evrope i sveta. Njihova vina prodaju se od Kalifornije do Japana. Kruna savremene proizvodnje je formiranje udruženja vinara Šumadije i po prvi put u istoriji zaštita geografskog porekla Šumadijskih vina.
Voćar i vinogradar iz Gornje Trnave, Dragan Jovanović, izlaže već 20 godina na Oplenačkoj berbi i na svom štandu ima na desetine vrsta pića, od mladog vina do likera. Na osnovu iskustva otkriva sopstvenu statistiku: "Zabluda je da žene kupuje likere, a muškarci vina i rakije. Malo je obrnuto", kaže on.
Dva dana kiše nisu smetala da Vinski trg i Vinska ulica budu ukrašeni grozdovima, flašama šire, vinima, lozom, ćilimima i da na nekoliko stotina tezgi svako pazari šta želi. Novina je samo u kreativnosti i što se za štand na ovoj manifestaciji otimaju i Vojvođani. Kažu da uz vino dobro ide suvo meso, te Aleksandar Bajić iz Kaća već desetak godina prodaje svoje delikatese.
Kobasice iz Kaća
A grožđe i vino sa Oplenca konačno je stiglo i u jelovnike. Da je grožđe pogodno za sve dokazuju i tegle zimnice. Grozdovi nisu samo ukras, već podjednako važni kao i paprika i paradajiz. Ana Nikodijević iz Ovsišta kod Topole pravi zimske salate upravo sa ovim voćem. Gordana Živanović, Beograđanka poreklom iz Topole, pravi i prodaje džemove sa cvetom jasmina, kuvane u crnom vinu. Kaže da je recepte za ove delikatese dobila iz Francuske, koji ovo piće obilato koriste u gastronomiji.
Foto: Biljana Nenković
Foto prilog
Tagovi
Autorka
