Grožđe zbog vina uzgajali pre 8.000 godina!

Činjenica da ljudi uzgajaju grožđe već hiljadama godina, davno je poznata. Međutim, otkriće u Gruziji pokazalo je da su ljudi počeli uzgajati grožđe zbog vina pre najmanje 8.000 godina, što je hiljadu godina ranije nego što se pre mislilo.

Grupa naučnika iz celog sveta otkrila je mikroskopske tragove hemijskih spojeva u vinu u zemljanim posudama pronađenim u dva neolitska naselja u blizini Tbilisija, glavnog grada Gruzije, navodi modernfarmer.

Vinski otisak prsta

Naučnici iz Gruzije, SAD-a, Kanade, Danske, Francuske, Italije i Izraela koristili su najsavremenije arheološke, arheobotaničke, klimatske i hemijske metode, kako bi pronašli i datirali tragove vinske kiseline - ekvivalent otisku prsta, ali za grožđe i vino te jabučne, jantarne i limunske kiseline (takođe povezane sa vinom) pronađene na posudama.

"Verujemo da je to najstariji primer pripitomljavanja divljih evroazijskih vinovih loza, isključivo za proizvodnju vina", izjavio je Stiven Bejšik (Stephen Batiuk), viši naučni saradnik na Univerzitetu u Torontu, koji je koautor rada.

Posude ukrašene slikama grožđa i plesa

Najstarije pronađene posude iz 5.980 godina pre Hrista, pronađene su u naselju iz neolitia, Gadachrili Gora i Shulaveris Gora, smeštene oko 50 km južno od Tbilisija. Neke od posuda bile su ukrašene slikama grožđa i plesa.

Inače, neolitsko razdoblje, koje se kreće od oko 10.000 do 4.500 pre Hrista, bilo je razdoblje masovnog tehnološkog napretka za poljoprivredu, upotrebu alata od kamena i kostiju, tada je sagrađen Stounhednž (Stonehenge) i drugi monoliti. Kako naučnici ističu, vino je bilo jako važno za zapadnu civilizaciju - kao lek, društveni pokretač, visoko cenjena roba i središte verskih kultova, farmakopeje, kuhinje, ekonomije i društva na drevnom Bliskom istoku.

Dakle, kada budete ovih dana nazdravljai uz vino, imajte na umu da učestvujete u drevnoj tradiciji u kojoj ljudi uživaju već hiljadama godina.

Foto: Pixabay/blizniak/Nacionalni muzej Gruzije