Kakva vina preferiraju Vojvođani?

Zamislite, hipotetički, da ste tajkun, da imate na gomili milione evra, a da su poreski rajevi poput Kajmanskih ili Britanskih Devičanskih ostrva, u smislu "pranja" novca, ugašeni. I odlučujete se da pravite vino. Logično, nema kredita a, od treće godine, lova počinje da kaplje. Ali pre kupovine zemljišta, nabavljanja loznog sadnog materijala, ulaganja u enološku opremu valjalo bi ispitati tržište. Jer u tom poslu greške se skupo plaćaju.

Verovatno bi vas interesovalo da o teritoriji na kojoj biste da prodajete vino znate i sledeće:

• starosnu strukturu konzumenata vina, njihove prihode kao i rashode prilikom potrošnje vina;
• učestalost konzumiranja vina, mesto kupovine, način kupovine vina;
• vrste vina i ambalažu koje preferiraju ispitanici;
• na kojim mestima potošači konzumiraju vino, kako ga konzumiraju;
• koju količinu vina konzumiraju;
• koji spoljašni i unutrašnj faktori utiču na kupovinu vina.

Ispitano tržište Vojvodine

Dobra vest je da je ovo istraživanje sprovedeno. Doduše na uzorku od 200 ispitanika, ali je bitan trend. Ispitivanje je sprovedeno u Vojvodini, pa zato i ovakav naslov, premda bi bilo dobro da bude sprovedeno i u centralnoj Srbiji. I naravno nije rađeno za potrebe tajkuna.

Za sažete rezultate koje ćete saznati u nastavku teksta možemo zahvaliti Dubravki Užar. Ona radi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na užoj naučnoj oblasti "Tržište i marketing" u okviru Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Godine 2016. je proglašena studentom genaracije Poljoprivrednog fakulteta i kao jedan od najboljih studenata ostala je da radi na fakultetu.

Skromna kultura kupovine i konzumiranja vina

Nakon akentiranja, podaci su obrađeni, sistematizatizovani i došlo se do validnih podataka za konačnu analizu. Od ukupnog broja ispitanika 96% se okarakterisalo kao neko ko konzumira vino (sa različitim intenzitetom i učestalosti), dok nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da je ovo zadovoljavajući nivo konzumiranja vina kod nas.

Kada je u pitanju vrsta vina, najčešće se konzumira crveno vino (45%), sledi belo vino (41,5%) i najmanje roze vino (21,5%).

Najveći procenat ispitanika kupuje vino u velikim prodajnim objektima kao što su supermarketi i megamarketi. Mali broj ispitanika kupuje vino direktno od proizvođača.

Najveći procenat ispitanika smatra da je vrsta vina najznačajniji faktor prilikom njihove odluke o kupovini vina (79%), zatim sledi cena (61,5%) i proizvođač (61%).

Pri kupovini potrošači najčešće biraju vina čija se cena kreće u rasponu od 351 do 500 dinara

Najveći broj ispitanika konzumira stono vino (47%), zatim slede oni koji konzumiraju kvalitetno vino sa geografskim poreklom (40%). Za jedan procenat manje slede ispitanici koji konzumiraju vino sa geografskim poreklom i kvalitetom (39%). S obzirom na to da veliki broj ispitanika ne pravi razliku između pojedinih kategorija vina, kultura kupovine i konzumiranja vina na dosta je skromnom nivou.

Pri kupovini potrošači najčešće biraju vina čija se cena kreće u rasponu od 351 do 500 dinara (32%). Najviše preferirana pakovanja vina su od 0,75 litra, kao i pakovanje od jedne litre (71% ispitanika). Najveći broj ispitanika (90%) odgovorilo je da uvek kupuje vino u staklenoj ambalaži.

Skoro polovina ispitanika (45%) preferira podjednako domaća i strana vina. Najčešći razlozi zbog kojeg ispitanici kupuju domaća vina jesu dobar (lep, prijatan) ukus (22% ispitanika) kao i prihvatljiva cena (21%). Najčešći razlozi kupovine i konzumiranja stranih vina jesu: dobar ukus (21% ispitanika), kvalitet (19%) i pitkoća (19%). Od stranih vina najviše se preferira vino iz Crne Gore (22%), Francuske (17%), Italije (16%), Makedonije (16%) , Španije (12,5%) dok vina iz Hrvatske pije 6% ispitanika. Najveći procenat ispitanika smatra da boljim kvalitetom domaćih vina može da se unapredi potrošnja ovog pića. Slede edukacija potrošača, kao i bolja ponuda na tržištu.

Samo 17% "špricera"

Najveći procenat ispitanika (66%) pije isključivo čisto vino. Procenat ispitanika koji piju vino mešano sa drugim alkoholnim ili bezalkoholnim pićem (17%) jedanak je procentu ispitanika koji piju vino mešano sa vodom (17%).

Obuka, pa državna pomoć?

"Preferencije potrošača u potrošnji vina u AP Vojvodini" dipl. menadžera Dubravke Užar bilo je samo jedno od predavanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u okviru projekta "Savremeni trendovi na tržištu vina". Vinari su ukazali da još uvek imaju veoma skromno znanje iz oblasti tržišta vina i vinskog turizma.

Organizatori savetovanja smatraju da bi predavanja tog tipa tebalo nastaviti i u narednom periodu. Predložili su pokrajinskom Sekretarijatu za poljoprivredu da u narednom periodu raspodela novca za unapređenje proizvodnje jednim delom bude uslovljena i prisutvom stručnim predavanjima, odnosno posedovanjem znanja iz navedene problematike. Ovaj predlog proistekao je iz prakse u Hrvatskoj i Austriji, gde prednost u dobijanju državnog novca imaju proizvođači koji su pohađali neki od kurseva u vezi sa navedenom tematikom. Predstavnici vinarija koji su prisustvovali skupu dobili su uverenje, odnosno sertifikat, o pohađanju obuke.

Foto: Đorđe Simović, Biljana Nenković