Borovnica: Sadnjom više sorti osiguraćete dugotrajnu berbu

Za male plodove borovnice svi će vam reći da poboljšavaju imunitet, popravljaju kvnu sliku, osnažuju i ubrzavaju oporavak bolesnih. Mogu se koristiti u gastronomiji za pripremu sosova, sokova, marmelada i drugih prerađevina od te voćne vrste.

Od davnina se upotrebljava i u narodnoj medicini. Njeni plodovi i listovi pogodni su za pripremu veoma ljekovitog čaja.

Voli kisela zemljišta

Borovnica je idealna da je uzgajamo u dvorištima i baštama, a ne samo plantažno. Biljka ima formu grma. Po dimenzijama nadzemnog dijela razlikuju se manje i više sorte. One sa malim dimenzijama mogu da se uzgajaju u saksijama, žardinjerama na balkonima i terasama.

Od izuzetne važnosti je i pravilan odabir mjesta sadnje, kao i kvalitet zemljišta. Od toga zavisi da li će proizvodnja biti uspješna. Njena biljka ima plitak kojenov sistem i zbog toga je veoma osjetljiva na sve greške koje se naprave tokom uzgoja.

Popravljanje budžeta: U berbi borovnica jedna porodica može zaraditi i do 20 hiljada maraka

Uobičajeno je da ovaj usjev voli sjenu, ali ako je uzgoj na okućnicama ili terasama daće veće plodove, uz adekvatnu njegu, kada je na osunčanom mjestu sa dobrom cirkulacijom vazduha. Za proizvodnju borovnice najvažnije je tlo, odnosno supstrat u koji se sadi. Traži rahlo, rastresito sa dobrim vodno - vazdušnim karakteristikama. Ne podnosi zabarene terene, odnosno višak vode u saksijama. Zahtjeva visok udio organske materije i nisku pH rekaciju suspstrata.

Optimalna pH vrijednost kreće se od 4 do 5,2. Odlično uspjeva na kiselom zemljištu, a već pri pH većoj od 5,5 dovodi se u pitanje plodonošenje i opstanak grma.

Ukoliko tlo nije dovoljno kiselo potrebno ga je zakiseliti. Obično se koriste kisela đubriva na bazi sumpora. Mogu se dodavati i organska koja su kisela, borove iglice ili piljevina četinara.

Poželjne su In vitro sadnice

Kako bi uživali u plodovima pomenute voćke potrebno je da kupimo zdrav i kvalitetan sadni materijal. Najbolje je koristiti sadnice dobijene In vitro metodom ili nastale ožiljavanjem reznica uzetih sa biljaka dobivenih tom metodom. Takođe, u ponudi možete pronaći i one kalemljene.

Mogu se upotrijebiti i one uzete iz proizvodnog zasada, odnosno nastale iz reznica uzetih sa biljaka u tom tipu zasada. U startu treba znati da će imati manju rodnost, slabiji imunitet i kraći životni vijek.

Kod sadnje možete imati samo jednu sortu ili više njih. Borovnica je samooplodna vrsta i nisu joj potrebni oprašivači. Sigurno je da će plodonositi i kada se radi o zasadu jedne sorte, ali je dobro da bude i deset do 20 posto i neke druge ili čak i treće. Na taj način možemo vidjeti kako se neka nova sorta ponaša na našem lokalitetu i oprašivanje je nešto bolje nego u jednosortnom zasadu. Osim toga, eksperimentišite sa vremenom zrenja borovnice. Različite sorte dozrijevaju u različitom periodu godine. Sadnjom više njih osiguraćete dugotrajnu berbu.

Obezbjedite joj dobro zalijevanje

Najbolji termin sadnje navedenog voća je jesen, tačnije period oktobar - novembar, u slučaju kada se izvodi direktno u zemlju. Ukoliko se odlučimo na uzgoj u saksijama nisu toliko bitni rokovi koliko da se osiguraju optimalni uslovi proizvodnje. Sadi se na međuredni razmak 2,7 do tri metra. Rastojanje u redu zavisi od bujnosti sorte. Redni razmak kreće se od 0,8 do 1,2m.

Najbolje je obaviti na dubinu na kojoj su sadnice bile u rasadniku. Izvodi se u redove ili prethodno pripremljene rupe. Kada je u saksijama, možemo obezbjediti odgovarajući kiseli supstrat. Posude se postavljaju udaljene jedna od druge 0,6m. Kod plantažnog uzgoja, međuredni razmak između saksija je 2,7m. Posađenu sadnicu obavezno dobro zaliti jer ovoj biljci trebamo osigurati kontinuirano zalijevanje.

Kod proizvodnje pomenute voćne vrste veliku opasnost predstavljaju zemljišne štetočine, poput glodara ili insekata zato što mogu da joj unište korijen.