Grad poharao Novigrad: Bujne krošnje spasile urod maslina dr. Ivice Vlatkovića

Grmljavinsko nevrijeme praćeno gradom (tuča, krupa) veličine bajama donijelo je velike štete i probleme maslinarima i vinogradarima s područja Novigrada, Paljuva i Pridrage u Zadarskoj županiji. Procijenjuje se da je krupa, kako ovdje kažu, otukla više od 50 posto uroda. Nije ostao pošteđen ni uzorni maslinik poznatog ginekologa i maslinara dr. Ivice Vlatkovića, ali šteta je zamijetno manja nego kod drugih.

"Najizravnije štete, pri čemu mislim na plodove koji su pod udarima krupe odmah otpali, smanjit će urod za najmanje 20 posto. Treba vidjeti što će biti sa oštećenim plodovima“, kaže dr. Ivica Vlatković.

Na svojih  500 stabala maslina od kojih je više od 350 u punom rodu, na lokaciji Istočne njive, 150 metara ponad Novigrada, on je planirao ubrati rekordnih 8 do 10 tona. Krupa će urod svesti na oko 6,4 tona što je još uvijek dobro, ako ovako ostane i ne bude novih elementarnih nepogoda.

"Što štete nisu veće zaslužne su guste krošnje", ponavlja dr. Ivica Vlatković.

Bratove stradale više

Plodovi u masliniku njegovog mlađeg brata poznatog agronoma Zvonimira Vlatkovića, višeg stručnog savjetnika pri Savjetodavnoj službi Zadarske županije, pretpjeli su puno veće štete, među ostalim i zato što on, kao i većina ostalih maslinara s tog područja, prakticira oštriju rezidbu pa su se gotovo svi plodovi našli na izravnom udaru tuče. Doduše, Zvonimir ima samo 20-ak stupi maslina. On je, inače,  poznati vinogradar, a vinograd je na poziciji koje je bila manje zahvaćena gradom. "Nema štete, grožđe je dobre kvalitete pa će i vino biti dobro", rekao nam je agronom Vlatković.

No, vratimo se rezidbi kakvu prakticira maslinar Ivica jer možda može biti poučna i za druge maslinare. Ne samo u slučaju grada/tuče/krupe. Dr. Vlatković se, kaže, najprije osobno uvjerio da maslina ne voli nagle eksperimente i pretjerivanje, a to  podrazumijeva često pretjeranu rezidbu, gnojidbu, zaljevanje...

"Ona voli postepenu prilagodbu u  spravljanju grešaka maslinara, a to znači da se moramo mi prilagođavati njenim reakcijama, a ne tražiti od nje da se prilagođava našim momentalnim željama i pogledima na njenu budućnost", kaže dr. Vlatković i dodaje: "U želji da je prilagodimo lijepom izgledu i rodnosti često se pretjera u  rezidbi i utjera je se u izmjeničnu rodnost, a  često i u izostanak dobre rodnosti. U želji da joj damo super gnojiva s kojima su preplavljena trzišta, često je  odvede u bujan vegetativni porast, ali i razvoj raznih gljivičnih i bakterijskih bolesti“.

Maslina voli postepenu prilagodbu u  spravljanju grešaka maslinara, a to znači da se moramo mi prilagođavati njenim reakcijama, a ne tražiti od nje da se prilagođava našim momentalnim željama i pogledima na njenu budućnost.

Rezidba prilagođena uvjetima

Prilagođavanje maslinara maslinama podrazumijeva ponajprije umjeren pristup prateći reakcije maslina. Potrebno je testiranje njenog  lista i  tla na kojem  raste s  ciljem da se točno utvrdi što biljci nedostaje i što joj treba dati. Tako za dr. Vlatkovića rezidba podrazumjeva kombinaciju agrotehničkih zahvata sljedećim redosljedom:  "U  siječnju i veljači otklanjanje svih suhih  grana i grančica koje je maslina posušila. U ovom periodu se sve dobro vidi prije početka vegetacije. Istovremeno  markiram bijelom samoljepljivom trakom sve što ću u proljeće tokom  rezidbe, ali i mjesec dana prije cvatnje prstenovati.  Mjesec dana prije cvatnje prstenujem samo  stolne sorte, a uljne ranije", pojašnjava  dr. Vlatković.

Preventiva protiv stresa i raka maslina

Od sredine veljače on počinje povijati bujne izbojke i grane. Tim agrotehničkim zahvatom poboljšava, kaže, rodnost povijenih grančica i izbojaka jer oni prestanu s rastom, ali rastom, ali se time stimuliraju pupovi na bolju cvatnju i oplodnju. Na taj način smanjuje obim rezidbe, a time maslinu izlaže manjem stresu nadoknade drva i  lista. "Rezidba je u početku travnja s obzirom da mi je maslenik u području kasnoproljetnih mrazeva. Rezidba je u pravilu korektivna i samo bacam iscrpljene i  potrošene grančice", pojasnio je dr. Vlatković.

A što će uraditi sada, nakon što je krupa poharala i njegov maslinik?

"Po preporuci savjetodavca Ivana Šimičevića, odmah sam poprskako masline bakrenim sredstvom s najkraćom karencom - Neoramom WG. To će im ublažiti stres, jer, inače,  zbog stresa koje biljke proživljavaju, moguć je razvoj raka masline“.

Rak se, kaže dr. Vlatković, može suzbijati samo preventivno, a bakreni preparati su najučinkoviti ili, još točnije, jedino efikasni.