Ručna berba šljive najkvalitetnija, ali i najskuplja opcija

S obzirom na sortu i namjenu, plodovi šljive beru se u botaničkoj i tehnološkoj zrelosti, koja se određuje na osnovu veličine, boje, ukusa, sadržaja suhe materije, šećera, kiselina, pektina i sile kojom se voćka drži za peteljku. U botaničkoj zrelosti beru se šljive za konzum u svježem stanju i za preradu u kompot i slatko, navodi stručnjak za voćarstvo, Biljana Milosavljević.

U ovoj fazi voće je pogodno za transport, a pokožica je karakteristične boje za sortu, prekrivena pepeljkom dok mezokarp počinje da dobija karakterističan ukus i aromu. Za bliža tržišta, plodovi se mogu brati zreliji, a za dalja zeleniji, namijenjeni preradi u rakiju, pekmez, marmeladu, sok i slične proizvode kao i za sušenje i beru se u tehnološkoj zrelosti, a to je kad u kruni ima pet do 10 odsto onih omekšalih.

Jesmo li zaboravili na značaj i prednosti proizvodnje šljive?

Berba se obavlja ručno i trešenjem. Ručno ide za šljive koje se upotrijebe u svježem stanju, što je i najkvalitetniji, ali i najskuplji vid berbe. Trešenjem se beru one za preradu i sušenje i obavlja se mehanički ručno ili specijalnim mašinama. Ne preporučuje se mlaćenje motkama jer se tako oštećuje voće, pupoljci, grane i grančice. Nakon što se završi sa ovim polsom, pristupa se klasiranju na osnovu evropskog protokola o standardizaciji voća (ekstra, prva i druga klasa), podsjeća Milosavljević.

Sortiranje plodova

Pod kvalitetom ekstra podrazumijevaju se plodovi, koji su po krupnoći, zrelosti i boji ujednačeni, sortno čisti, bez peteljke i ručno obrani. U jednom pakovanju dozvoljava se do pet odsto onih koji ne ispunjavaju uslove za ovu klasu, ali ispunjavaju parametre za narednu, nižu.

Voće kvaliteta prve klase mora imati približno iste osobine kao i ono ekstra, s tim što se dozvoljava da u pakovanju bude i do 100 odsto mase koja ne ispunjava uslove za ovu klasu, ali odgovara drugoj.

Za nju, moraju biti zdravi, čisti i potpuno zreli, sa izvjesnim nedostacima u pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja može biti i do 20 odsto prezrelih, a do 10 odsto mase onih sa peteljkom, kao i najviše pet odsto crvljivog voća.

Namijenjeni za rakiju

Preostale šljive koriste se za preradu, najčešće u rakiju. Kada su svježe, nisu podesne za duže čuvanje. U zavisnosti od namjene plodova i svih drugih faktora, radnik u toku dana može da nabere od 200 - 500 kg, navodi ovaj stručnjak.

Kvalitetna rakija od šljiva: Muljanje, temperatura, destilacija

Kako smo ranije pisali, šljive za preradu u rakiju beru se u punoj tehnološkoj zrelosti, odnosno kada sadrže maksimalnu količinu šećera, što se određuje hemijskom analizom. Pošto se rakija većim dijelom proizvodi na sitnim privatnim gazdinstvima koja ne posjeduju adekvatnu opremu, voće se često cijelo stavlja u kace za vrenje bez prethodnog muljanja.