Ariloksifenoksipropionati poznati i kao fenoksi propionati ili jedostavno propionati su važna grupa selektivnih herbicida za suzbijanje monokotiledonih (jednogodišnjih i višegodišnjih) korova u svim širokolisnim kulturama. Prve sinteze ovih herbicida nastale su u Japanu a kasnije u Nemačkoj. Prva priznata aktivna materija bila je diklofop – metil, a u prometu je od 1979. godine. Derivati su propionske kiseline a u strukturi im dominiraju aromatsko jezgro i atomi kiseonika. Neki iz ove grupe kao klofop ili diklofop tolerantni su u žitaricama i masovno su se koristili za suzbijanje uskolisnih korova u žitaricama. Drugi imaju dozvolu za primenu u žitaricama, ali samo uz pomoć pouzdanih seifnera ugrađenih uz aktivnu materiju u preparatu. Mehanizam delovanja ovih herbicida je usko povezan uz enzim acetil koenzim A karboksilazu (ACCase) odgovoran za sintezu malonil koenzima A i masnih kiselina. One su neophodne u izgradnji kutikularnih voskova i suberina. Pretpostavlja se da je tolerantnost širokolisnih biljaka na ovu grupu herbicida rezultat neznatnih, ali u ovom slučaju važnih razlika u samoj strukturi ovog enzima. Selektivnost nekih iz ove grupe može da se pripiše i procesu hidroksilacije na aromatskom prstenu njihovog molekula. Samo R – izomeri su herbicidno aktivni. Koriste se nakon nicanja korova i kulture u tačno određenom stadijumu razvoja monokotiledonih korova. Nikada ih nemojte upotrebljavati u kombinaciji s preparatima za suzbijanje širokolisnih korova. Kao mešavina su manje efikasni. Slabo su rastvorljivi u vodi, pa su na tržištu prisutni u formi estera. Kad ih biljka usvoji oni se vrlo brzo cepaju i stvaraju slobodne (herbicidno aktivne) kiseline. Ne deluju na: Festuca rubra, Poa annua. U zemljištu se razgrađuju relativno brzo pomoću mikroorganizama. Jedinke otporne na ove herbicide imaju u nizu aminokiselina na poziciji 1769 leucin. Kod osetljivih jedinki to je izoleucin.
