Glifosat je vrlo važan i po mnogo čemu jedinstven herbicid. Mnogo napora je uloženo da se stvori aktivna materija slična ovoj, ali bez konkretnih rezultata. U tu grupu spada i tri metil sulfonijeva so glifosata ili sulfosat. Glifosat i sulfosat inhibiraju sintezu aromatskih aminokiselina: fenilalanina, tirozina i triptofana. Enzim odgovoran za sintezu ovih kiselina je: EPSP (3 – enolpiruvilšikimat – 5 - fosfat). Ove kiseline su važne za sintezu proteina i drugih spojeva neophodnih za rast i razvoj biljke. Ove aktivne materije, takođe, remete translokaciju ugljenih hidrata u biljci. Kao posledica javlja se nedostatak šećera u vreme i na mestima neophodnim za rast biljke. Crvenilo na listovima i stabljici tretiranih biljaka posledica je nakupljanja antocijana. Nakupljanje antocijana i crvenilo na biljkama javlja se uvek kao posledica narušavanja metabolizma ugljenih hidrata. Uprkos masovnom korišćenju, na manjem broju korova, u svetu je utvrđena rezistencija na ove aktivne materije. Sisari nemaju taj enzim i svoje potrebe za ovim aminokiselinama zadovoljavaju drugim izvorima hrane. U pogledu niske toksičnosti i širine spektra glifosat se masovno koristi u genetski modifikovanim biljkama. Glifosat je među najprodavanijim herbicidima u svetu. Glufosinat izaziva inhibiciju sinteze glutamina. Tako se koncentracija azota samo u jednom danu poveća 100 puta u odnosu na netretiranu kontrolu. Ovaj proces je intenzivniji pri jakom svetlu. Prekomerna količina azota dovodi do poremećaja funkcije ćelijskih membrana. Simptomi koje izaziva slični su kao kod primene parakvata ili difenil etera.
