Pregled prema aktivnim materijama - Sintetički auksini - Derivati aromatskih karboksilnih kiselina

Derivati aromatskih karboksilnih kiselina (benzojeva, piridin karboksilna, pikolinska, nikotinska i druge) smatraju se “jačim” herbicidima od derivata sirćetne, propionske ili buterne kiseline. Često se nazivaju i hormonskim, auksin herbicidima ili regulatorima rasta. Najvažniji herbicidi iz ove grupe su: aminopiralid, dikamba, fluroksipir, klopiralid, pikloram i drugi. S izuze...

Pogledaj više...

Derivati aromatskih karboksilnih kiselina (benzojeva, piridin karboksilna, pikolinska, nikotinska i druge) smatraju se “jačim” herbicidima od derivata sirćetne, propionske ili buterne kiseline. Često se nazivaju i hormonskim, auksin herbicidima ili regulatorima rasta. Najvažniji herbicidi iz ove grupe su: aminopiralid, dikamba, fluroksipir, klopiralid, pikloram i drugi. S izuzetkom dikambe, svi su nastali u američkoj kompaniji Dow Elanco ili danas poznatoj kao Dow AgroSciences. Trenutno ih u svetu ima 10, a kod nas 5. Masovno se koriste za suzbijanje važnih jednogodišnjih i nekih višegodišnjih dikotiledonih korova u žitaricama, kukuruzu, šećernoj repi i drugim kulturama. Primenjuju se nakon nicanja kulture i korova i usvajaju preko lista. Izazivaju slične promene kao i derivati fenoksi karboksilnih kiselina (2,4- D i drugi). Najčešće se upotrebljavaju u kombinaciji s drugim aktivnim materijama ili u složenim preparatima. Ni do danas nije potpuno jasan i poznat tačan sled procesa koji prethodi letalnom učinku na osetljive korove i druge nepoželjne biljne vrste. Verovatno se početne reakcije biljke na prisutnost ove grupe herbicida odvijaju u dva smera. U prvoj etapi dolazi do brze acidifikacije (zakiseljavanja), i to približno unutar jedne minute i gubitka ćelijskih zidova. Druga etapa, koja sledi 30-45 minuta, nakon tretiranja povezana je sa sintezom nukleinskih kiselina. Niske (normalne doze) biljnih hormona regulišu sintezu nukleinskih kiselina i pretpostavlja se da su za njih odgovorni enzimi poznati kao RNA polimeraze. Na kraju nastaju RNA i proteini. U meristemskim tkivima, visoke doze biljnih hormona zaustavljaju sintezu RNA, pa samim tim i proteina. Ukupni rast biljke je zaustavljen. Suprotno tome, visoke doze biljnih hormona, u starijim tkivima, stimulišu sintezu RNA, pa tako i proteina. Nenormalne pojave na biljkama, izazvane nekontrolisanom deobom ćelija (mnoge tumoraste tvorevine) na kraju dovode do začepljenja provodnih tkiva i postepenog odumiranja. Simptomi delovanja ovih herbicida najčešće su opisani kao epinastije ili uvijanja stabljike i listova (rukavci).