Kao što stručnjaci Du Pont-a imaju primat u sintezi sulfonil ureja herbicida, tako stručnjaci Dow AgroSciences-a drže monopol na sve aktivne materije iz ove grupe. U primeni se nalaze od 1994. godine (flumetsulam i metosulam). Zbog svoje izuzetne efikasnosti (katkad i u dozama ispod 5 g/ha, (što je do nedavno bilo nezamislivo), naglašene selektivnosti i ekstremno niske toksičnosti snažan su impuls daljem razvoju primene herbicida. Selektivnost im se bazira na brzini razgradnje u biljci. Kod osetljivih korova i netolerantnih kultura metabolizam je usporen. Rezultat je postepeno slabljenje tih biljaka i njihovo sigurno izumiranje. Kod otpornih korova i tolerantnih kultura procesi razgradnje aktivne materije se odvijaju vrlo brzo. U tako kratkom vremenu aktivna materija nije u stanju da izazove značajne fiziološke promene koje bi bile kobne za nju. Nastajanjem, manje toksičnih metabolita destruktivni procesi u biljci prestaju, a procesi kod biljaka se postepeno normalizuju. Delotvorni su na veliki broj važnih jednogodišnjih dikotiledonih i monokotiledonih korova. Mehanizam njihovog delovanja usko je povezan sa sintezom lančastih aminokiselina: valina, leucina i izoleucina. Herbicidni učinak je rezultat inhibicije enzima acetolakta sintaze (ALS ili AHAS). On pretvara piruvat u acetolaktat i alfa ketobutirat u 2 – aceto –2 – hidroksibutirat. Nedostatak tih kiselina zaustavlja sintezu belančevina i rast biljke. Istovremeno, prevelika koncentracija alfa ketobutirata deluje štetno i na kraju dovodi do uginuća biljke. Ljudi i životinje ne poseduju ovaj enzim i nisu u stanju da sintetišu aminokiseline, a to je razlog njihove niske toksičnosti. Sve veći problem ove masovno korišćene i perspektivne grupe herbicida je sve češća pojava otpornosti na pojedine aktivne materije. Uzrok rezistencije su promene na samom enzimu koje ne dozvoljavaju trajnije vezivanje herbicida za njega. U biljku ulaze preko korena i lista. Pomoću floema i ksilema kruže biljkom. U biljci su umereno (florasulam) ili slabo (flumetsulam, metosulam) pokretljivi. Najviše se koncentrišu u meristemskim tkivima i prvi učinci upravo su vidljivi na tim mestima u obliku: zastoja u rastu, žutila i samog odumiranja od sedam do mesec dana od prskanja. Ove razlike rezultat su osetljivosti pojedinih korovskih vrsta i uslova staništa. Detaljnim pregledom, na naličju lista uz žile može se opaziti crvenilo, a na monokotiledonim vrstama uz zastoj razvoja korena, skraćenje internodija, deformacije na listovima, manjak hraniva i druge patološke promene. Karakteristično za ovu grupu herbicida je da ove promene nisu na istim korovima uvek iste i dovoljno pouzdane. U zemljištu su umereno postojani. Razgradnja u zemljištu se odvija pomoću mikroorganizama ili hemijskim putem. Neznatno su isparljivi, pa ne predstavljaju, značajnu opasnost od prenošenja sredstva za prskanje. Slabo su toksični za čoveka i životinje. Isti mehanizam delovanja i ciljano mesto imaju i herbicidi iz grupa: sulfonil ureja herbicida, imidazolinona (kod nas) i sulfoanilida i pirimidinil (tio) benzoata u svetu. Iritiraju kožu (flumesulam, florasulam) ili respiratorne organe (florasulam).
