Milorad Antić iz Aleksandrovca pravi više od sto vrsta slatke i slane zimnice od plodova sa svog imanja, ali koristi i darove prirode iz okolnih šuma kako bi ponuda bila što raznovrsnija.
Milorad Andrić iz Aleksandrovca tvrdi da je u današnje vreme ključ opstanaka na selu takozvano svaštarenje. On ima 12 hektara obradive zemlje i istovremeno je ratar, povrtar, pčelar, voćar i vinogradar. Ali, ni to mu nije dovoljno.
Prati prirodu i u zavisnosti od sezone sakuplja šumske plodove od kojih pravi zimnicu. Najprodavanija je ona, koja u narodnoj medicini važi istovremeno i kao hrana i lek. Redovno obilazi manifestacije u Srbiji, a na njegovoj tezgi uvek bude preko stotinu različitih proizvoda od plodova prirode i sa njegovog imanja.
"Danas seosko domaćinstvo mora da bude kao mini market. Ne može drugačije da se opstane. Na svom imanju sejem pšenicu, kukuruz, ali imam i voćnjak, baštu sa povrćem, vinograd, malinjak, kupinjak. Imam skoro sve vrsta voća na imanju. Tu su i stabla oraha i po koja košnica. Ali, da bih pravio sve ovo što vidite na tezgi moram da koristim i plodeove prirode. Beremo divlje borovnice, šumske jagode, gloginje, drenjine. Na taj način je moj asortiman potpun. Tako mušterije zahtevaju. Svi oni koji nisu u kategoriji velikih proizvođača sa velikim ulaganjima, moraju da se preorijentišu na ovakav princip rada" smatra Andrić.
Za bogatu ponudu slane i slatke zimnice, kao i pića potrebno je mnogo truda i znanja, iako se čini da je sve lako i jednostavno. Treba, kaže Andrić, savladati tehnologiju pravljenja šire, malinovog ili kupinovog vina.
Za svaki proizvod, kako ističe Andrić, potrebno je određeno znanje. Lako je praviti klekovaču ili slatko od borovnica ali problem je što dosta poslova dolazi u isto vreme.
"Dok žanjete pšenicu, gledate da vam ne promakne sezona berbe nekog voća ili povrća koje ste planirali da iskoristite i stavite u tegle. Neretko, u sred nekog posla, morate u šumu po plodove, jer oni neće da vas čekaju. Moja porodica i ja smo tokom godina razradili plan za dobru organizaciju i sada smo toliko uigrani da imamo preko stotinu različitih proizvoda koje u jesen i zimu nudimo mušterijama. Danas je poljoprivrednik kao multipraktik", dodaje Andrić.
On i njegova porodica prave džemove, slatka i likere. U jesen od paprika iz bašte prave ajvar. Med kombinuju sa orasima i ostalim suvim voće. Tezga na kojoj Andrić izlaže svoje proizvode deluje kao izlog male fabrike.
"Najviše se traži zimnica od plodova koji su ujedno hrana i lek. Najpre se prodaju kupinovo vino, sok i slatko od borovnica. Stariji kupuju za sebe, mlađi za svoju decu. U gradu ljudi kubure za crvenim krvnim zrncima, holesterolom, visokim pritiskom. Drugi, vole da probaju vina, posebno širu, jer im je dosta industrijskih proizvoda. Uželeli su se nekako ukusa domaće hrane, a mnogima je to podsećanje na detinjstvo. Za ove mlađe, to je nostalgija za vremenom koje su proveli u selu kod babe i dede. Sve ima svoje", kaže Andrić.
Nedostatak ovakvog poljoprivrednog poslovanja, dodaje Antić, su male količine. "Ako hoćete kvalitet, gubite na količini. Svi proizvodi su bez konzervanasa i pravljeni su u kućnoj radionici. To znači da ja ne mogu da imam hiljadu tegli slatkog od jagoda, jer je to nemoguće izvesti. Da bih to napravio morao bih da se posvetim samo tome. S druge strane, ako iznesem samo tegle sa jagodama, promet će biti manji, jer će mušterije ostale proizvode tražiti na nekim drugim tezgama. Tom logikom se rukovodim, i ona je za sada dobra. Videćemo, kako će biti dalje, kaže Andrić.
Tagovi
Autorka
