Kako smanjiti populaciju žičara u zemljištu?

Poljoprivrednici se svake godine suočavaju sa štetama koje pričinjavaju larve skočibuba. U narodu su te štetočine poznate pod različitim nazivima: skočibube, žičari, žičnjaci, klisnjaci ili puckavci. Pripadaju porodici elateridae i obuhvataju veliki broj rodova. Kod nas se najčešće pojavljuju i prave štetu vrste iz roda agriotes. One imaju sličan izgled i način života.

Odrasle skočibube odlikuju se izduženim telom koje se na kraju sužava. Za njih je karakteristično da imaju testeraste pipke, ređe češljaste. Na očvrslim zakrilcima se nalaze uzdužne, tačkaste prugice, a ona mogu da budu obrasla kratkim dlačicama. Dužina tela varira u zavisnosti od vrste.

• Agriotes ustulatus - telo je crne boje i dužine oko 10 mm, zakrilca su žutosmeđa
• Agriotes sputator - dužine tela 6-7 mm i potpuno je smeđecrvene boje
• Agriotes lineatus - telo je crno, dužine 7-10 mm, a zakrilca su tamnocrvena
• Agriotes obscurus - telo je crnosmeđe boje, dužine 7-10 mm.

Larve skočibuba se odlikuju specifičnim izgledom koji podseća na komadić bakarne žice. Njihova dužina varira u zavisnosti od vrste i kreće se 15-35 mm. Larve imaju višegodišnji razvoj 3-5 godina. Dužina njihovog razvoja zavisi od vrste, ali i od ishrane i uslova razvoja.

Ciklus razvoja vrsta iz roda agriotes je sličan. Imaga, odnosno odrasle jedinke, vrsta agriotes lineatus, agriotes sputator i agriotes obscurus se javljaju tokom aprila, dok jaja polažu tokom juna. Imago vrste agriotes ustulatus se pojavljuje tokom jula i avgusta i odmah po pojavi počinje da polaže jaja. Ova vrsta jaja polaže na zemljišta obrasla niskom, gustom vegetacijom, pa su zato česti na livadama, pašnjacima i u usevima žitarica. Takva staništa su idealna jer se odlikuju malim kolebanjem temperature i najvišom relativnom vlažnošću prizemnog sloja. Jaja polažu na površini zemljišta u grupama 2-20 komada. U zavisnosti od vrste, ženka može da položi 150-500 jaja koja će nastaviti da se razvijaju samo ako je zemljište dovoljno vlažno. Suvo i toplo vreme uzrokuje propadanje jaja i mladih larvi. U vlažnom i teškom zemljištu larve se nalaze na dubini 10-12 cm, a prezimljavaju dublje u zemljištu, na dubini 30-50 cm.

Štete pričinjavaju larve koje žive u zemljištu

Imago nije značajna štetočina. Hrani se lišćem, polenom, lisnim vašima. Najveće štete pričinjavaju larve koje za hranu koriste seme pre klijanja i u fazi klijanja, korenje, krtole, podzemne delove mladih biljaka, lukovice. Svojom ishranom mogu da redukuju gustinu biljaka, izazovu propadanje biljaka, odnosno da smanje tržišnu vrednost poljoprivrednih proizvoda. Prilikom ishrane ubušuju se u krtole krompira, koren šargarepe, cvekle, repe, paštrnjaka, celera, oštećuju koren ratarskih kultura, šećerne repe. Krompir i druge biljke sa sočnom krtolom su im poslastica, naročito tokom sušnog perioda. Hrane se različitim poljoprivrednim kulturama i korovskim biljkama, posebno pirevinom. Vlažno i toplo vreme pogodno je za razvoj larvi. U sušnom periodu ubušuju se u sočne krtole i hrane se intenzivno.

Mere zaštite u eko poljoprivredi

Lavre skočibuba ne vole mahunarke (grašak, soju, pasulj, mahune, lupinu), heljdu, lan, uljanu repicu i to treba iskoristiti u planiranju plodoreda. Nije poželjno posle žitarica gajiti povrtarske kulture ukoliko se na parceli nalazi veći broj larvi. Duboko jesenje oranje smanjuje broj larvi, dok im zbijeno i kiselo zemljište odgovara, a sve što povećava ph vrednost, dodavanje kreča i ljuski od jaja, smanjuje njihov broj. Potrebno je redovno uništavati korov, prvenstveno piriku.

Za hvatanje larvi mogu da se koriste razne klopke (feromonske ili mamci), kao i narezano povrće. Kriške krompira, šargarepe ili cvekle zakopati na dubinu 10-12 cm i označiti štapom. Nakon 2-4 dana iskopati kriške i uništiti nakupljene larve. U toku vegetacije komade krompira ili repe zakopati na dubinu 5-15 cm i redovno iskopavati i uništavati larve.

U zemljište se, tokom leta, ukopaju plastične čašice zapremine 0,25-0,5 litra i na dno se postave kore krompira, lubenice, šargarepe ili repe koje će privući larve. Svaka 3-4 dana te čašice treba prazniti. Može se i malo udubljenje u zemljištu ispuniti travom, senom ili slamom, navlažiti i pritisnuti daskama. Nakon 2-3 dana te gomilice naseljavaju larve.

Efikasan način koji se primenjuje je i to da se 1,5-2 sedmice pre setve krompira ili drugog povrća posade grupice od 10-15 zrna ječma, zobi ili kukuruza na udaljenosti 70-80 cm, kada niknu iskopaju se i pokupe larve koje su privučene materijama koje luči seme tokom klijanja i nicanja. Takođe je korisno na ivicama vrta posejati mahunarke ili neven da bismo sprečili dolazak larvi iz okolnog zemljišta. Dobrom se pokazala i setva jednog reda pasulja na 10 redova krompira. Ženke ne vole miris mahunarki i neće polagati jaja u njihovoj blizini.

Rastvor kalijum permanganata, 2-4 g na 10 litara vode, takođe, pomaže kod smanjenja broja larvi. Problem je jedino što taj rastvor zakiseljava zemljište i ne treba ga upotrebljavati na kiselim zemljištima. Njim se zalivaju iskopane rupe u količini 0,5-1 litra. U komad jute ili gaze, dimenzije 30x30 cm, staviti usitnjene semenke suncokreta ili žitarica pomešane sa uljem. Na 100 m² postaviti 6 takvih mamaca. Posle 10-12 dana treba pokupiti mamce i sakupljene larve.

Foto:purdue.edu