AgroKlub.rs

\

Eko proizvodnja

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Eko proizvodnja » Obrada tla - orati ili malčirati?

Obrada tla - orati ili malčirati?

Obrada tla

Obrada tla - orati ili malčirati?

Datum: 10.01.2017. 14:00

Kategorija:

Eko proizvodnja

Tlo se može obrađivati na različite načine. Da li ćete se odlučiti za prevrtanje zemlje ili malčiranje?

Tradicionalno bavljenje poljoprivredom podrazumeva oranje i kopanje, ali je danas sve više onih koji svoje bašte ne oru i ne kopaju. U prirodi nema prevrtanja zemlje već se slojevi biljnog materijala slažu jedan na drugi poput lišća u šumi. Na ovaj način zemljište je prekriveno biljnim prekrivačem i organskom materijom, koja se raspada i zaštićeno je od degradacije.

Prilikom oranja dolazi do stvaranja plužnog đona. Stalnim oranjem na istoj dubini od 25 do 30cm stvara se nepropusni sloj. Ovaj sloj sprečava odvođenje suvišne vlage u dublje slojeve i prodiranje korena biljaka u potrazi za vlagom tokom sušnog perioda. Veoma često se dešava da biljke razvijaju koren samo u plitkom oraničnom sloju.

Stalnim prevrtanjem aktiviramo seme korova

U prvom periodu nakon oranja činiće nam se da je tlo rahlije i da je akumuliralo vlagu, ali kako vreme odmiče tlo postaje zbijenije, narušene strukture, slabije upija vlagu, javljaju se pokorica i pukotine, smanjuje se sadržaj humusa. Dobar pokazatelj zbijenosti zemljišta je biljka ladolež Convolvulus arvensis, koji naseljava zbijena zemljišta i redovno je prisutan na parcelama koje se oru dugi niz godina.

Stalnim prevrtanjem zemljišta aktiviramo seme korova i usitnjavamo njihove podzemne organe (rizome). Na taj način sami pridonosimo stalnoj borbi sa korovom. Na golom zemljištu veoma brzo će se pojaviti korovi, jer priroda teži da prekrije tlo biljnim pokrivačem i organskom materijom.

Zemljište je prepuno mikroorganizama i drugih organizama, koji razlažu organske materije i obezbeđuju hranjive materije za ishranu biljaka. Uloga baštovana je da prekrivaju zemljište, malčiraju, i na taj način ishranjuju mikroorganizme iz zemljišta. U ovakvom načinu baštovanstva fokus je na stvaranju zdravog i kvalitetnog zemljišta, jer samo takvo zemljište daće i zdrave biljke.

Kvalitetno zemljište treba da:

  • odlikuje dobar vodno - vazdušni režim;
  • sadrži dovoljno hranjivih materija;
  • obezbedi dobro ukorenjivanje biljaka;
  • sadrži dovoljno humusa, živi deo zemljišta.

Malčirano zemljište dobro zadržava vlagu i istovremeno oslobađa od viška vlage. Malč se stavlja na površinu zemljišta, gredica i ne unosi se u zemljište. Stalnim dodavanjem sloja malča i njegovim razlaganjem formira se sloj rahlog zemljišta dobrih karakteristika i bogatog hranjivim materijama. Korištenjem malča izbegavaju se sve negativne karakteristike golog zemljišta. Golo, nepokriveno zemljište izloženo je negativnom dejstvu oranja, kiše, sunca, vetra.

Malčiranje zadržava vlagu

Izoranim brazdama na površinu se izbacuju korisni organizmi, koji u izmenjenim uslovim propadaju. Pri svakoj kiši dolazi do sabijanja zemljišta i narušavanja njegove strukture. Sunce dovodi do isušivanja, stvrdnjavanja zemljišta i pojava pukotina. Vetar dodatno pojačava degradaciju. Tokom godina dolazi do narušavanja vodno-vazdušnog režima i smanjenja plodnosti.

Sloj malča će pomoći da zemljište dugo zadrži vlagu, čak i u peridu suše, a da ne dođe do zabarivanja. Malčirano zemljište postaje plantaža za uzgoj mnogih zemljišnih organizama, koji će nas nagraditi rahlim, mekanim slojem zemljišta. Kao malč može nam poslužiti slama, seno, kukuruzovina, biljni ostaci nakon berbe povrća, kompost, životinjsko đubrivo, listinac i mnoge druge prirodne materije. Stanje u kome se malč nalazi ima veliki uticaj na zemljište. Ukoliko kao malč koristimo zelenu masu trebalo bi da znamo da ovakav malč privlači puževe i može biti dom mnogim drugim životinjama, povećava vlažnost, a može biti i prenosilac izazivača oboljenja.

Potrebno je izbegavati zeleni malč u baštama gde puževi predstavljaju problem. Zeleni biljni ostaci mogu se koristiti kao malč kada se biljni ostaci ostavljaju na gredicama tokom jeseni i zime, kako bi se razložili do sledeće vegetacije i baštovanskih radova. Zeleni biljni malč ima osobinu da za svoje raspadanje traži dovoljno vlage i tokom leta ovakav malč može da oduzima vodu posađenim biljkama. Najbolje je odabrati polurazložen malč i tokom jeseni sa njim prekriti gredice. Sloj malča trebalo bi da bude debeo 10 do 15 cm kako bi ostvario svoj efekat.

Kompost se može koristiti kao malč. Prednost komposta kao malča je što nakon malčiranja kompostom imamo gredice spremne za setvu i sadnju sa dovoljno hranjivih materija. Sloj komposta treba da je najmanje 5 cm. Kompost će sprečiti mnoge biljne infekcije. Kod nekih biljnih oboljenja spore, koje izazivaju infekcije na biljkama, nalaze se na površini tla i prilikom padanja kiše one sa kišnim kapima, koje se odbijaju od tla, dospjevaju na prizemno lišće. Postavljanjem sloja komposta sprečava se širenje spora sa površine tla.

Pravila za očuvanje zemljišta

Kako bi sačuvali zemljište koje ne orete i ne kopate potrebno je da se pridržavate pravila:

  • formirajte gredice i nikada ih ne gazite, hodajte stazicama između gredica;
  • zemljište prilikom pripreme za setvu i sadnju ne kopati dublje od 5 cm;
  • korove uklanjati čupanjem ili podsecanjem;
  • redovno, svake godine, dodavati sloj malča debljine od 5cm i više;
  • prilikom jesenjeg malčiranja može se dodati kompost, glistenjak ili izgoreli stajnjak, kako bi gredice obogatili hranjivim materijama;
  • zemljište treba da je uvek prekriveno, osim kada se u rano proleće razgrne sloj malča da bi se tlo brže ugrejalo i prilikom setve i sadnje;
  • sadite biljke za zeleno đubrivo.

Foto: Titosoft / Pixabay

Broj pregleda članka: 3555; Uspešnost članka: 266.75

Tagovi: Obrada tla, Malčiranje

Ključne reči članka: obrada, tla, orati, ili, malcirati, zemljište, zemljišta, malča, vlagu, prilikom, kompost, dovoljno, biljni, gredice, stalnim, tokom, komposta, ostaci, zeleni, materije, vlage, biljke, način, oranja, dolazi, sloj malča, biljni ostaci


Ranka Vojnović

Svi tekstovi autora

Autorka Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.