Dronovi i roboti: Novosadski startap u potrazi za velikim agro partnerom

Startap "Ravam Robotiks" nedavno osnovan u Novom Sadu u potrazi je za partnerom saradnikom u srpskim preduzećima u poljoprivredi. Nastao kao ćerka firma globalne kompanije, pruža napredna rešenja u oblasti robotike i dronova za preventivno praćenje stanja, bezbednost i nadzora kritičnih industrijskih i infrastrukturnih sistema. 

Informacija kao nova platna kartica

Vadim Dektarjev ispred "Ravam Robotiksa" objasnio je za Agroklub, bliže ideju ovog startapa.

"Mi ćemo biti ne samo analitika i logistika već ćemo imati i egzekutorsku ulogu u vođenju i održavanju poljoprivrednih useva. Ovakav sistem postoji i u drugim oblastima industrije, od putarske do šumarske, gde se informacija analizira i šalje robotima u vidu zadataka. Ovaj projekat nije jeftin, te su nam potrebni saradnici u većim agrarnim kompanijama", kaže Dektarjev koji ističe da je danas "informacija nova platna kartica".

U ponudi su dva tipa drona i robota. To su dronovi za celodnevno precizno nadgledanje sa posebnim senzorima i kamerama, čije informacije se skladište u klaud serveru i preko posebne aplikacije veštačke inteligencije se analiziraju. Zatim se šalju, na primer, drugom dronu koji je namenjen za prskanje, te ga prvi podiže i šalje za tretman protiv štetočina i bolesti ili se informacija šalje korisniku koji će nakon toga preduzeti željene akcije.

"Služe i za organizaciju posla, na primer, putanju kojom će se traktori kretati. Svi oni rade istraživanja, takoreći, čineći mrežu dronova. Drugi tip je onaj koji radi prskanje ili navodnjavanje. Od robota imamo one koji sprovode tretmane po zemlji za voćnjake, useve i slično - tačno onde gde je potrebno", kaže naš sagovonik ruskog porekla koji je inače i srpski zet.

Čak 100 posto podataka o usevu

Dakle, ova tehnologija radi sve od provere vlažnosti zemljišta do nadgledanje stoke na pašnjacima sa minimalnim učinkom, a maksimalnom uštedom troškova. Američka istraživanja su pokazala da svaki uložen dolar u dronove štedi farmeru 12, sa povraćajem investicije od 148 odsto. Na primer, 250 hektara za jedan dan dron može da tretira 30 do 60 puta brže od ručnog prskanja.

Na pitanje da li to znači da će ova tehnologija u potpunosti zameniti nedostajuću stručnu radnu snagu, odgovara negativno. Dron ne može u potpunosti da zameni agronoma, ali mu može pomoći da ima 100 posto podataka o jednom usevu.

"Odnosno, čovek će da bude više fokusiran na posao koji dron ne može da obavi."

Napominje da ovu ideju osmišljava više od deset godina i to, ne za sebe, ni sa svoju ćerku, već za svoje unuke.

Prodaja, ali i iznajmljivanje

Ovaj čitav sistem želi da podeli na korišćenje srpskim agrarnim industrijama kao rešenje za izazove u proizvodnji, a u planu je i iznajmljivanje opreme i usluga monitoringa za manje farmere, da li preko firmi saradnika ili direktno. Ne samo to, već će u ponudi biti i savetodavna usluga organizacije proizvodnje na osnovu prikljupljenih informacija.

"Dolazi novi pristup tehnologije i nude se drugačija rešenja. Možda gazdinstvo treba da uzgaja nešto drugo od standardnog i bude samouvereno u tome", zaključuje Dektarjev za naš portal.