U setvenoj strukturi i sirak metlaš

Kako uskladiti predavanja na fakultetu i berbu kukuruza, pita se ovih dana Nikola Milišić iz Mladenova, ratar i student četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Jesenji radovi su u punom jeku, posla je na pretek, a kako vremenske prilike nisu baš naklonjene ratarima, česte kiše ometaju ih u berbi i žetvi.

Dobar prinos soje

"Žetva soje je završena. Bilo je naporno jer je kiša često prekidala radove, a trudili smo se da iskoristimo svaki trenutak kad je moglo da se radi. Kad sam sveo račune zadovoljan sam prinosima soje koji su na nekim parcelama bili i veći od 4,5 tona po hektaru. Sejao sam više sorti, a svaka od njih je dobro rodila. Najveći problem u proizvodnji soje bila je ambrozija, ali sam adekvatnim agrotehničkim merama i primenom četiri tretmana herbicidima uspeo sačuvati usev u dobroj kondiciji i očistiti njive od ovog invazivnog korova", kaže Milišić.

Sve spremno za žetvu kukuruza

Kako napominje Milišić, ovih dana redovno proverava najave meteorologa kako bi počela žetva kukuurza.
"Sve je spremno za žetvu kukuruza, samo da se vreme stabilizuje. Bilo je dosta padavina, te svakodnevno obilazim parcele i kontrolišem vlagu zrna. Ove godine posejao sam veće površine sa kukuruzom. Sejao sam hibride više semenskih kuća, uglavnom rane grupe zrenja. Prema onom što sada mogu da vidim na parcelama nadam se visokom prinosu, dobrog kvaliteta", kaže Milišić.

Ističe da visok prinos kukuruza nameće i pitanje gde lagerovati zrno. Za deo roda nije problem, jer će ga ostaviti u vlastitom skladišnom prostoru. Milišić razmišlja i o tome, ako mu cena za žuto zrno bude odgovarala deo roda proda i invstira u kupovinu zemljišta i poljoprivredne mehanizacije.

Napominje i da mu ovogodišnji uslovi za sušenje i lagerovanje koje su ponudili skladištari ne odgovaraju, pa sve više razmišlja i o povećanju skladišnjih kapaciteta i nabavci sušare.
Ove jeseni Nikola neće sejati pšenicu jer jednostavno nije imao dovoljno vremena da pripremi sve za setvu, a razlog je što je žetva soje trajala duže.

Sirak, biljka skromnih zahteva

Ove godine u setvenoj strukturi prvi put na gazdinstvu Milišića našao se i sirak metlaš, na površini od dva hektara.

"Proizvodnju sirka metlaša zasnovo sam na zemljištu slabijeg kvaliteta na kom sam uobičajeno imao manje prinose kako soje tako i kukuruza. Sirak je biljna vrsta koja uspeva na ovakvom zemljištu, a tolerantan je i na sušu. Da sam sejao druge biljne vrste na ovom zemljištu ne bi imao ekonomsku opravdanost proizvodnje ali sirak s prinosim 3,5 tone po jutru i ceni od 30 dinara obezbeđuje solidnu zaradu. Ipak, i pored ponude od 30 dinara nisam se još odlučio da sirak odmah prodam nego sam ga lagerovao jer se nadam da će dostići veću cenu s kojom bih ostvario veću isplatljivost proizvodnje", objašnjava svoje razloge setve i lagerovanje sirka Nikola Milišić.

Sirak je odličnog kvaliteta, kako kaže Nikola, i nije ga zahvatilo crvenilo. Nakon sečenja sirka bilo je suvo i sunčano vreme pa je sirak zadržao lepu boju.