Vlaga usporava skidanje kukuruza

Sa parcela Srednjeg Banata kukuruz je skinut sa nešto više od 45.000 hektara, što je polovina od ukupno zasejanih površina u ovom regionu. Gotovo svi poljoprivrednici se mogu pohvaliti odličnim prinosom. Najveći problem ove jeseni je, kako kažu, velik sadržaj vlage što donosi i značajne troškove sušenja.

Prodati ili čuvati zrno?

Poljoprivrednik Stevan Radovančev iz Zrenjanina ove godine kukuruz je posejao na 30 hektara. Opredelio se za setvu rane grupe zrenja, FAO 400 a do sada je sa njiva skunuo više od polovine useva. Sudeći po trenutnoj situaciji ostvariće prosečan prinos od 7,5 tona po katastarskom jutru. Za razliku od predhodnih godina kada je deo roda ostavljao u klipu i tako ga skladištio, ove jeseni se odlučio da sve površine pod kukuruzom kombajnira jer, kako kaže ima problem nedostatka radne snage kada se kukuruz istovara i skladišti.

„Na početku žetve sadržaj vlage je bio 18 do 10 procenata. Na 15 hektara sam kombajnirao kukuruz sa tom količinom vlage. Sada je vlaga od 16,8 do 17,8 odsto i ne verujem da će ići dole. Troškovi sušenja su veliki. Svoju robu sam predao na skladištenje u "Almex" u Zrenjaninu jer se kod njih ne naplaćuju troškovi skladištenja, već samo sušenja. Ukoliko se kukuruz proda odmah troškovi sušenja se cene 10,5 odsto vrednosti robe, a ukoliko zrno ostaje na čuvanju od 18 do 20,5 procenata. Otkupna cena se takođe određuje na osnovu sadržaja vlage. Prodao sam dve trećine roda, cena po ceni 13,4 do 14 din/kg. Inače, na početku otkupa cena je bila 16,7 din/kg tako da su najbolje prošle moje kolege koje su među prvima prodale kukuruz“, kaže Radovančev.

Predusevi kukuruzu bili su pšenica, suncokret i kukuruz. Bezobzira na predusev, kako kaže Radovančev, nema razlike u prinosima jer je godina zaista bila dobra. Nakon završetka žetve na većinu njiva će posejati pšenicu, a na nekima će ponoviti kukuruz.

Vlaga u zrnu pravi problem paorima

Žetva i berba kukuruza u srednjem Banatu odvija se usporeno zbog sadržaja vlage u zrnu. Ratari su čekali da se smanji količina vlage, a sada s pojavom kiša, pad vlage nemože se očekivati osim ako duži period bude sunčano.

"Vlaga u zrnu sada samo može varirati za procenat gore ili dole. Sušenje je skupo. Nije problem što je vlaga sada 20 odsto i njeno smanjenje na potrebnu vrednost. Problem je što sušenje zrna i smanjenje vlage za pet do šest procenata mnogo košta, to jest potrebno je odvojiti vrednost i do petine prinosa. Na 12 do 13 tona koliki su prinosi po hektaru, to košta dve do tri tone zrna. Mogu da se shvate i preduzeća koja imaju sušare jer ona kao energent koriste gas. Tako, ako je cena sušenja u dinarima 10.000 dinara, oni hoće protivrednost u kukuruzu čija je cena trenutno 14 din/kg. Da je cena kilograma kukuruza u zrnu na primer 28 dinara i sušenje bi bilo jeftinije jer bi se izdvajala manja količina. Cena sušenja se naplaćuje u robi, a što je roba jeftinija, ova usluga je skuplja za primarne proizvođače“, kaže Predrag Marjanski iz PSS Zrenjanin.

Ko god može, kukuruz skladišti

Ove godine mnogi poljoprivrednici su odlučili da kukuruz uskladište u čardacima. To je posebno bilo uočljivo na početku berbe.

„Mada ima malo radne snage, za razliku od predhodnih godina kada su čardaci bili prazni, a kukuruz se smeštao u skladišta, ove godine iznenađujuće veliki broj poljoprivrednika odlučio se za ovaj vid čuvanja roda. Prednost čardaka je što damićinu ostaju oklasci. Mnogi ostavljaju kod kuće onoliko kukuruza koliko im je oklasaka potrebno za grejanje. S druge strane, poljoprivrednici se nisu usrećili ni sa pšenicom kada govorimo o cenama, tako da je mnogi čuvaju. Jedino je suncokret praktično naplaćen, a i za njega nije do kraja formirana cena. Mnogi otkupljivači su plaćali od 30 do 33 din/kg akontnu cenu dok krajnja cena nije isplaćena. To su jedine pare koje je poljoprivrednik primio što znači da sada mora prodati ili pšenicu ili kukuruz", kaže Marjanski.

Proizvođači koji su prvi skidali kukuruz, pre više od 20 dana sa njiva, znači rane hibride, postigli su i bolju cenu. Sada je cena pala na 13,80 do 14,20 din/kg što zavisi od otkupljivača. Sa berze napominju, kako objašnjava Marjanski, da nije slavna situacija ni van države na drugim tržištima gde je cena kukuruza takođe u neprekidnom padu. Poljoprivrednici pokušavaju da sačuvaju svaki dinar i rod stavljaju u čardake kako ne bi izdvajali sredstva za sušenje.

Do pre šest godina na ovim prostorima uglavnom su se sejali kasni hibridi koji su se brali, a kukuruz u klipu je skladišten u čardacima. Poslednjih nekoliko godina mnogi proizvođači, pogotovo oni koji obrađuju veće površne, počeli su da seju rane hibride uglavnom grupa 400, 500 i 600 za koje je karakteristično da brzo otpuštaju vlagu i obično ne iziskuju troškove sušenja što je i osnovni motiv za njihovu setvu. Mnogi se odlučuju za setvu ranih grupa zrenja uprkos činjenici da kukuruz iz kasnijih grupa ima veći prinos.

Kada se podvuče crta naplativog kukuruza, hibridi grupe 400 u ozbiljnoj su prednosti u odnosu na one koji pripadaju grupi 600. Dakle, raniji hibridi za žetvu, kasniji za čardak. Ali, tu valja znati da se u čardacima skladišti kukuruz u klipu u kojem je vlaga ispod 25 odsto. Ove godine u ambarima su završili i hibridi sa 30 odsto vlage i njih samo dobre vremenske prilike mogu spasiti od kvarenja.

Kvalitet klipa je dobar

U Srednjem Banatu kvalitet klipa je dobar, ocena je Prognozno izveštajne službe pri PSS Zrenjanin. Monitoringom je ustanovljeno da je intenzitet infekcija ukupno između 10 i 20 posto. Infekcija koju su preouzrokovali insekti je između pet i 10 odsto vršnog dela klipa.

„Glavni prouzrokovač štete na klipovima kukuruza je kukuruzni plamenac koji stvara uslove za naseljavanje biljnih bolesti. Evidentirana su oštećenja zrna kukuruznim plamencom čiji let se ove godine beleži u veoma visokom procentu. Najveći broj uhvaćenih primeraka tokom jedne noći bio je oko 3.000, što je mnogo više u odnosu na predhodne dve godine. Osim tako visokog leta kukuruznog plamenca, zabeležen je pažljivim monitoringom i sagledavanjem kompletne problematike veoma visok nivo parazitiranja jajnih legala druge generacije koja zapravo oštećuje klipove. Ovu pojavu proizvođači obino ne uoče", kaže Snežana Parađenović iz PIS pri PSS Zrenjanin.

Zabeležena je parazitiranost leglima jaja do 70 posto. Ali, nije došlo do njihovog piljenja i značajne oštećenosti klipova. Veliki problem nastaje kada se na klip oštećen od kukuruznog plamenca naseli fuzarijum kao parazit i dođe do pojave saprofita. Proizvod njihovog zajedničkog lučenja su toksini koij utiču na kvalitet zrna i prave problem u proizvodnji stočne hrane. Podsećanja radi 2014. godine iz tih razloga bio je visok sadržaj aflatoksina. Na sreću, kako je navela Snežana Parađenović, ove godine procenat oštećenih klipova nije visok posebno kod srednjih i kasnih hibrida. Ako se uporede podaci iz drugih regiona, štete na klipu kukuruza u srednjem Banatu su mnogo manje.

Kukuruz često predusev pšenici

U Srednjem Banatu kukuruz je često predusev pšenici bez obzira na činjenicu da i suncokret u setvenom sklopu zauzma značajne površine u ovom regionu. Logično je da se posle suncokreta seje pšenica jer taj usev ranije napušta njivu. Ali, u ovom regionu u plodoredu se često posle kukuruza seju strnine.

„Proizvođači koji su pametno isplanirali setvu, posejali su rane hibride kukuruza. Oni su kukuruz već skinuti što je ostavilo dovoljno vremena za predsetvenu pripremu i setvu pšenice. Ova godina je generalno dobra za kukuruz. Rod je dobar. Najniži zabeležen prinos u našem regionu je šest, a najviši 13 tona po hektaru. Statistika će pokazati prosek, verovatno osam tona po hektaru, ali valja u obzir uzeti i činjenicu da je značajne površine potukao grad i da su velike površine na nekim potezima opštine Nova Crnja potopljene. Sve u svemu, može se reći da je prinos izvanredan i da je dovoljno bilo imati dobro seme i čistu njivu“, zaključio je Predrag Marjanski iz PSS Zrenjanin.