Dobar rod leske zavisi od oprašivanja

Leska je široko rasprostranjena voćna vrsta čiji se plod koristi u ishrani, za stonu potrošnju, za konditorsku i farmaceutsku industriju, a takođe je važan izvor hrane za mnoge divlje životinje. Sve veća tražnja lešnika, naročito kada je reč o konditorskoj industriji, rezultirala je podizanjem novih zasada.

Da bi proizvodnja lešnika bila uspešna, prilikom podizanja zasada potrebno je izbeći mnoge greške koje je kasnije teško ispraviti. To je vrlo značajno zato što je leska dugovečna voćna vrsta i samo sa stručnošću i znanjem treba pristupiti podizanju njenog zasada. Leska živi i do 100 godina, a počinje da rađa već u trećoj ili četvrtoj godini. U puni rod stupa u sedmoj ili osmoj godini, a period rodnosti je dosta dug. Leska može da daje plodove i do 70 godina, dok punu rodnost ostvaruje gotovo 50 godina.

Muški cvetovi (rese) i ženski cvetovi cvetaju u različito vreme

Da bi se dobio dobar rod veliku pažnju treba pokloniti izboru sorti i oprašivanju leske. Biljka je jednodoma. To znači da se na jednoj biljci nalaze razdvojeni muški i ženski cvetovi. Muški cvetovi su rese. One mogu biti duge i do 20 cm, obično je to 4-6 cm, a na njima se nalazi i do 200 prašničkih komora. Ti cvetovi se formiraju tokom meseca juna. Polen leske bogat je skrobom, pa zbog toga vetar može da ga prenese na kraće udaljenosti 15-30 metara. Muški cvetovi, rese, brže rastu ako je vreme bez padavina. Ukoliko je vreme kišovito a vazduh zasićen vlagom, rese rastu sporije. Jedna resa može dati oko 4 miliona polenovih zrnaca. Ženski cvetovi se formiraju u grupama u pazuhu listova ili muških cvetova i to 3-15 u grupi, na jednogodišnjim grančicama. Oprašivanje se obavlja pomoću vetra u periodu zime, od decembra do kraja februara, kada leska cveta. Oplodnja se dešava tokom maja. Karakteristično za lesku je da se jajnici u ženskim cvetovima razvijaju tek nakon sredine januara ili februara, što znači i da se oplodnja odvija kasnije.

Većina sorti je samobesplodna. Karakteristično je da sorte leske nemaju istovremeno cvetanje muških i ženskih cvetova. Ono je promenljivo i zavisi od interakcije genetskih svojstava sorte i ekoloških uslova u kojima se leska gaji. Muški cvetovi mogu da procvetaju pre ženskih ili posle, a ponekad se cvetanje može i podudariti. Sve to zavisi od vremenskih uslova. Tokom hladne i duge zime prvo cvetaju ženski cvetovi, a ako je zima blaga prvo cvetaju muški cvetovi. Zbog toga je u zasadu neophodno imati više sorti, najmanje 2-3 sorte, koje se međusobno oprašuju. Dok na jednoj biljci cvetaju rese, na drugoj cvetaju ženski cvetovi. Pojava neplodonošenja može biti povezana i sa pojavom mrazeva, zbog kojih dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka. Zbog toga je u područjima sa čestom pojavom mrazeva poželjno u zasadu imati i primerke divljeg lešnika jer se oni odlikuju visokom otpornošću muških cvetova na niske temperature.

Opasni su iznenadni prolećni mrazevi

Kada dođe do cvetanja, ukupan rod može da uništi i kratkotrajan mraz sa temperaturom od -3°C. U periodu mirovanja biljke su u stanju da izdrže niske temperature, ali iznenadni prolećni mrazevi mogu da unište pupoljke koji su počeli da se otvaraju i cvetaju. Njihova osetljivost na niske temperature zavisi od toga u kojoj fazi se nalaze. Tokom zime pupoljci mogu da izdrže i temperature do -30°C. Muški cvetovi tokom cvetanja mogu da stradaju već na -3 do -5°C. Ženski cvetovi u periodu cvetanja stradaju na -8°C, a oplođen cvet strada na -3°C. Uspešno oprašivanje zavisi od vremenskih uslova. Produženi kišni period dovodi do spiranja polena i sprečavanja njegovog širenja pomoću vetra. Prinosi, u kišnoj godini, su vrlo niski, a nizak je i kvalitet plodova.

Veštačko oprašivanje za bolji rod

Cvetanje leske može da traje 3-4 sedmice, a u proseku je to 9 ili 10 dana. Na dužinu cvetanja utiču vremenski uslovi. Nakon oprašivanja rese opadaju, a ženski cvetovi nastavljaju da se razvijaju. Da bismo dobili bolje oprašivanje i oplodnju, a samim tim i obilniji rod, može da se obavi i veštačko oprašivanje leske. Postoji nekoliko načina oprašivanja, a najjednostavniji su da se za oprašivanje odseče grana sa resama i odnese do stabla koje će biti oprašeno i tamo se grana sa resama dobro protrese. Drugi način je da se prikupe cvetale rese i da se oprašivanje obavi istresanjem resa na određeno stablo. Jedan od načina veštačke oplodnje je sakupljanje polena tako što se rese stresu u papirnu vrećicu, zatim se sve zamota u celofan i čuva u frižideru na temperaturi od 0°C. Po potrebi, se leska oprašuje tako što se četkica za slikanje umoči u polen u vrećici i lagano pređe preko stigmi ženskog cveta. Taj metod je pogodan za male žbunove.

Leska je heliofit. To znači da rodne pupoljke formira na periferiji krošnje i na to treba obratiti veliku pažnu tokom rezidbe i održavanja zasada. Da bismo dobili dobar rod, veoma je važno da odaberemo dobar sortiment zasada i da poznajemo biološke karakteristike sorti i njihovo reagovanje na uslove sredine.

Sorte i njihovi oprašivači

Svakoj sorti odgovara oprašivač specifičan za nju. Zato u nastavku donosimo pregled najboljih oprašivača po sortama:

• Pijemontski - sinonimi: Tonda Gentlle delle Langhe del Piemonte, Tonda Gentlle delle Langhe, Ronde du Piemont, Tonda Gentile del Piemonte. Reč je o autosterilnoj sorti i treba joj oprašivač. Dobro je oprašuju sorte: Tonda Gentille Romana, Negret, Cosford, Cutard, Mortadella, Nocchione
• Tonda Gentille Romana - autosterilna sorta, dobro je oprašuju: Pijemontski, Tonda di Giffoni, Mortadella, Nocchione
• Tonda di Giffoni - autosterilna sorta, dobri oprašivači su: Tonda Gentille Romana, Pijemontski, Mortadella, Nocchione
• Rimski - ova sorta je dobar oprašivač za većinu drugih sorti leske, naročito za sortu Istarski dugi. Cosford je dobro oprašuje, a takođe je autosterilna sorta
• Istarski dugi - autosterilna sorta, dobro je oprašuju: Rimski, Halški džin, Ludolf, Davijana
• Cosford - dobro ga oprašuje sorta Rimski

Foto: depositphotos.com; bernhardlux