Andreja Čoh: Uzgoj paradajza na balkonu nema smisla, predlažem nešto bolje

Svi ljubitelji urbanog baštovanstva u Zagrebu i okolini koji su pre zagrebačkog zemljotresa planirali vrtove na balkonima, terasama i unutar okućnica, poznavali su Andreju Čoh ili su barem čuli priče o njenom komadiću rajskog vrta na krovu terase u Šenoinoj.

Kako je zemljotres bitno narušio statiku zgrade, nova obnova zahtevala je uklanjanje vrta što je Andreju i njenog partnera podstaklo da potraže novi baštenski raj u selu Crni Lug u Gorskom kotaru.

Time se nije završila njena karijera edukatora iz područja urbanog baštovanstva nego se proširila i na mikropovrće, a poslednje dve godine uzgaja svoje voće, povrće i začinsko bilje i u zahtevnom krškom zemljištu.

"Uz mikropovrće imam i baštu s malim plastenikom i želja mi je da pokrenem proizvodnju i kupim još zemljišta i osiguram povrće za sebe, svoju porodicu, širu porodicu i ljude u selu“, priča Andreja poznatija po profilu Andreja Zelena s kojom smo razgovarali nakon radionice uzgoja hrane na balkonu.

Baštu prilagoditi svojim potrebama

Radionica je, naravno, potrajala duže od planiranog, jer rado deli svoje znanje. Jednom kad krene da priča o svim prednostima sopstvenog uzgoja hrane i kako to svako može, nema zaustavljanja.

"Moj pristup baštovanstvu je da se bašta prilagodi potrebama osobe, ako je reč o starijoj ili fizički slaboj osobi koja ne može da nosi 45 litara zemlje na četvrti sprat sugerišem joj da uzme one kocke s kokosovim vlaknima i malo izmeša, idealno sa svojim kompostom ako ga ima ili s nekom drugom manjom količinom zemlje. Isto tako, gledam gde se vrt nalazi, kako ga je najbolje navodnjavati. Sve je u cilju da uz što manje utrošene energije baštovan dobije prinose“, objašnjava svoju baštovansku filozofiju.

Ono što uvek pokušava da izbegne na radionicama balkonskog uzgoja je razgovor o paradjzu, jer koliko god svi bili zaluđeni njim, on nije idealno povrće za balkone tvrdi Andreja. Previše narastu, zahtevaju dosta đubriva i najčešće je berba u vreme kad su ljudi na godišnjem odmoru.

"Nebrojeno puta sam čula kako su na kraju komšije brale njihov paradajz. To nema smisla, bolje je planirati baštu tako da do početka leta imaš berbu i onda opet nakon ljta nešto poseješ ili posadiš“, ističe spominjući da ljudi često na balkonima ne uvedu sistem navodnjavanja, a onda ili ne stignu da zaliju ili odu na put ili im nije lako stalno da spremaju zalihe vode.

I voćke staju na balkon

Za balkonske vrtove predlaže sadnju lukovica, salata, začinskog bilja, rotkvica i eventualno patuljastog čeri paradajza zbog dece Spominje kako su voćke nešto od čega ne bi trebalo bežati na balkonima, jer kako kaže: "Voćke se mogu orezivati, a ima ih i patuljastih. Francuzi recimo koriste toplotu zida i oblikuju ih u kordonu. Ja sam na terasi imala krušku, jabuku, vinogradarka je obilno davala plodove, a sve sam ih orezivala i bez nekog prevelikog znanja. Tako se mogu uzgajati i trešnje, šljive, masline, a pogotovo manji grmovi poput borovnica."

Kako je zagrebački asfalt zamenila brdovitim gorskokotarskim krajem, njena baštovanska sezona započinje kasnije nego u nekim drugim delovima Hrvatske, ali to ju je podstaklo na kreativnobaštovanstvo između četiri zida.

"Uzela sam jednostavnu stalažu, kupila svetla za rast biljaka i stvorila baštu u kući. Uzgajam tako rotkvice, salate, ali i mikropovrće. Jedna posudica mikropovrća košta u prodavnici od tri do četiri evra, mene ne košta ni evro zajedno sa semenjem, zemljom, zalivanjem, a imam po dve, tri berbe“, priča pokazujući fotografije svog mikro graška, korijandera, piskavice, amaranta. "Poseješ i za nekoliko dana imaš salatu", jednostavno će ova ljubiteljica svega zelenog.

Izazov uzgoja u Gorskom kotaru

Mikropovrće ju je, kaže, spasilo, jer je njena bašta trenutno još prekrivena snegom. Ipak, ima Gorski kotar, sa svojim nižim temperaturama i manje sunčanih sati, i prednosti.

"Zato mi imamo vode koliko želimo i nama berba traje duže. Sve što voli hladnije odlično mi uspeva, luk mi je predivan, sve lisnato je super, odlični su bili i krompiri, pasulj, mahune i tikve. Jagode mogu ponuditi kada im na drugom mestu prođe sezona“, spominje i dodaje kako i malča ima u izobilju. Nedostatak je što je to krško područje, pa zemlji treba dosta hranljivih materija jer se brzo ispiraju. Živi u selu koje je nekad imalo hiljadu krava, pa je izazov naći i stajnjak.

Kroz smeh će: "Partner mi kaže, htela si poseban vrt, lako je imati ga tamo gde je sve u redu, treba da se dokažeš gde su obilne kiše i stalno dolaze srne, miševi i voluharice.“ Nekako verujemo da, nekome ko je usred gradskog centra na krovu stvorio vrtnu oazu, neće biti problem razviti jednu sličnu priču u miru i tišini Crnog Luga. Uprkos srnama, miševima i voluharicama.