Selen je vrlo otporan na niske temperature i bolesti. Ne traži previše nege i uspeva u gotovo svim vrstama zemljišta, a zbog svog aromatičnog mirisa čest je dodatak supama, umacima i varivima.
Čak 46 naziva nosi selen (lat. Levisticum officinale), višegodišnja biljka iz porodice štitarica, rođak peršuna, celera i komorača. Odlikuje ga tamnozeleno lišće i snažan aromatičan miris zbog kojeg ga najčešće zovu po našem poznatom začinu - "vegeta".
Može narasti i do dva metra visine, pa mu je najbolje dati poseban kutak bašte gde može slobodno da se širi.
Ako volite da uzgajate sopstveno začinsko bilje, onda je selen biljka koja vam obavezno treba u bašti. Za uzgoj nije zahtevna, a donosi mnoge koristi:
1. Trajna biljka bez puno brige: Jednom posađen, može na istom mestu da raste više godina. U rano proleće iz zemlje niče mladim listovima i raste gotovo sam od sebe. Potrebno mu je samo povremeno zalivanje i malo đubriva.
2. Ukusan i zdrav: Cela biljka je jestiva - listovi se koriste za umake, supe i variva, stabljike se koriste takođe u jelima kao celer, semenke kao začin ili čaj, a koren za supe.
3. Korisna biljka u bašti: Privlači pčele, odbija štetočine i svojim dubokim korenjem rahli zemljište. Može se koristiti i kao biljka za senu u gredicama zbog svoje visine.
4. Nema bolesti ni štetočina: Vrlo je otporan - retko ga napadaju bolesti i štetočine, što ga čini idealnim za ekološki uzgoj.
5. Može se sušiti i čuvati celu godinu: Listovi se mogu brati tokom cele sezone i sušiti za zimu, a miris ostaje postojan.
Ova biljka može se saditi iz semena, rasada ili deljenjem korena.
Kod razmnožavanja iz semena, seje se u proleće u posude u grejanom prostoru na temperaturi od 15°C. Kada sadnice dovoljno narastu, potrebno ih je presaditi u baštu na razmak od 60 cm. Selen se može razmnožavati i deljenjem biljke. Uzimaju se delovi biljke na kojima su razvijeni pupoljci. Biljka se deli u proleće ili jesen.
Pretkulture ne bi trebale da budu korenasto povrće (šargarepa, peršiun, celer) jer su u istoj porodici kao i selen. Preferira vlažna i drenirana zemljišta. Pre sadnje, tlo je potrebno prekopati i nađubriti. Najbolje ga je saditi u jesen direktno u zemlju. Puni raspon listova ostvaruje u trećoj ili petoj godini. Njegov uzgoj moguć je i u velikim loncima na otvorenom.
Preporučuje se uzgoj na osunčanom mestu, kako bi se stvaralo što više eteričnog ulja u biljci.
Svakih tri do četiri godine možete podeliti koren i presaditi ga.
Redovno berite mlade listove po potrebi. Važno je znati da se ne bere više od 1/3 biljke odjednom.
Listove možete sušiti ili spremiti sveže u zamrzivač. Sušite ih na senovitom, prozračnom mestu, a čuvajte u teglama ili papirnim kesicama.
Nakon kraja berbe u jesen, odsecite stabljiku do zemlje, a biljka će se na proleće obnoviti.
Seme se sakuplja kada bude smeđe boje. Delovi sa semenkama beru se po suvom vremenu i stavljaju u papirnu kesicu. Kesice reba okrenuti naopako i tako sušiti na prozračnom i suvom mestu. Koren se sakuplja u jesen druge ili treće godine i suši.
Imate li i vi ovu pomalo zaboravljenu biljku u svom vrtu? Kako je sve koristite? Pišite nam u komentarima ispod teksta!
Tagovi
Autorka
