Iscrpljena bašta ne prepoznaje se samo po slabijem rodu, često se radi o suptilnim znakovima
Nakon intenzivne baštovanske sezone, mnogi se s olakšanjem okreću odmoru. Ipak, upravo je početak zime idealno vreme da baštu pogledamo drugim očima. Decembar, kada biljke miruju, omogućava nam da bez žurbe procenimo stanje zemljišta i shvatimo da li je bašta iscrpljena i šta joj je potrebno kako bi iduće sezone ponovo bila plodna.
Iscrpljena bašta ne prepoznaje se samo po slabijem rodu. Često se radi o suptilnim znakovima koje je tokom sezone lako prevideti. Jedan od prvih pokazatelja je struktura zemljišta. Ako se nakon kiše voda dugo zadržava na površini ili se, s druge strane, zemlja brzo isušuje i puca, to može upućivati na narušenu ravnotežu organske materije. Zdravo zemljište treba da bude rastresito, mrvičasto i prijatno na dodir, čak i u zimskom periodu.
Bašta u decembru ne miruje: Evo koje poslove odraditi ovog meseca
Još jedan znak iscrpljenosti su ostaci biljaka koji se sporo razgrađuju. Ako su stabljike, lišće i korenje nakon sezone gotovo nepromenjeni, to može značiti da je mikrobiološka aktivnost tla oslabila. Zemljište bez živih mikroorganizama teško podržava snažan rast biljaka, bez obzira na količinu dodatog đubriva.
Bašta koja je tokom sezone imala česte probleme s bolestima i štetočinama često je takođe znak iscrpljenosti. Biljke koje nemaju uravnoteženu ishranu i rastu u osiromašenom zemljištu osetljivije su na stres i napade patogena. Ako se iste bolesti ponavljaju iz godine u godinu na istim gredicama, to je jasan signal da zemljište traži odmor ili promenu pristupa.
Iscrpljena bašta često “otkriva” i naše navike. Učestalo okopavanje, prekopavanje i uklanjanje svih biljnih ostataka može je dugoročno osiromašiti. Ako primetite da se zemlja svake godine sve teže obrađuje ili da je potrebno sve više đubriva za isti rezultat, verovatno je narušena prirodna ravnoteža.
Kako iskoristiti drveni pepeo iz peći u bašti (i gde ga ne koristiti)
Decembar je pravo vreme da se takvo stanje prepozna jer nema pritiska od sadnje i setve i možemo razmišljati o rešenjima bez impulsivnih poteza. Dodavanje organske materije, ostavljanje dela biljnih ostataka kao zaštite, planiranje plodoreda i uvođenje zelenišnog đubriva neke su od mera koje mogu pomoći u obnavljanju zemljišta. Ipak, prvi i najvažniji korak je priznati da bašti, baš kao i nama, ponekad treba predah.
Bašta koji tokom zime miruje i dobije priliku za oporavak, u proleće se često oduži snažnijim rastom, zdravijim biljkama i boljim rodom.
Kako vi brinete o svojoj bašti tokom zime? Pišite nam u komentarima ispod teksta!
Tagovi
Autorka
