Kako se Beč nosi sa klimatskim promenama?

Beč je poznat po raznim aktivnostima u borbi protiv klimatskih promena, a najbolji način da saznate koji su to projekti i koliko su uspešni jeste prošetajući gradom u društvu klimatskog vodiča Marka Iljića, jednog od osnivača udruženja "Austrija vodiči za budućnost".

"Moja porodica se doselila iz Hrvatske kada sam imao devet godina, ali uživam da pratim sve što se dešava u Hrvatskoj. Tokom COVID-a, nekoliko mojih kolega i ja smo osnovali udruženje klimatskih vodiča i nudili gradu programe vezane za klimu, ali i arhitekturu, istoriju, biologiju i geografiju, koju sam i diplomirao. Volim da pričam o gradu u kojem živim i znam mnogo", uvodno će Marko pre polaska na turu posebnim naseljem Vohnpark Alt Erlaa, izgrađen od 1975. do 1986. prema projektu arhitekte Harija Glika.

Ovo naselje, zapravo grad u malom, sastoji se od tri stambena bloka sa 3.180 stanova, od kojih svaki ima balkon ili lođu. U kompleksu se nalaze vrtići, škole, ambulante, stomatolog, mali tržni centar, kulturni i sportski centar, javni bazeni u sredini i na vrhu svakog nebodera. Sve ovo je okruženo zelenilom, na samo nekoliko koraka od metroa. Nije iznenađenje da je čak 96 odsto stanovnika u nedavnom istraživanju izrazilo zadovoljstvo životom u ovom kompleksu socijalnih stanova.

Kad na balkonu raste šuma

U prolećnim danima svi balkoni su zeleni, sa žbunjem i drvećem, jer je Glik dizajnirao posude da u njima uzgajaju male šume. A između blokova od 14 spratova su parkovi široki 140 metara gde veverice bezbrižno skaču i deca se mirno voze skuterima, jer je ulazak automobilima zabranjen.

"U naredne dve godine biće renaturalizovan potok Lizingbah, koji protiče kroz obližnji kanal. Verujemo da će to doneti novi biodiverzitet ovom delu Beča", objašnjava Iljić i dodaje da je Glik i tada pametno postavio garaže ispod zgrada, a ne ispod parka, kako ne bi smetale biljkama zagrejavanjem i ispušnim gasovima. Ali naselje se stalno menja ka većoj održivosti, pa je, na primer, u dečjem parku postavljen toalet za kompostiranje, a planiran je i novi sistem centralnog grejanja i hlađenja kako bi se smanjio ugljenični otisak zgrada.

Najnovija gradska četvrt SeestadtAspern, koja se nalazi na periferiji grada, u 22. okrugu, gradi se sa namerom da postane grad u gradu, ali, reći će Iljić, za sada se čini da je premalo delova izdvojeno za zelenilo.

"Od kada smo do 2019. godine imali na vlasti Zelenu stranku, u Beču su se skoro deset godina razvijali i pokretali različiti održivi i ekološki projekti i pokrenuti ih u Beču. Desetak ulica sada su, na primer, tzv. zone zajedničke mobilnosti: automobilima je dozvoljeno da voze maksimalno 20 kilometara na sat, nema trotoara i prostora, svi se kreću po istom vozilu, pješaci se kreću“, spominje on i dodaje kako su u međuvremenu i druge političke stranke preuzele taj model kretanja.

Pitka voda dostupna na svakih 500 metara, za hlad se sade gledičije

U Beču važi pravilo da na svakih 500 metara postoji javna česma za piće, na zelenim ostrvima se sade trajnice, a svaki novi deo se gradi po principu sunđera. To znači da različiti slojevi ispod površine pokušavaju da zadrže vodu za biljke, ali i da prečiste i sačuvaju podzemne vode. Sedamdesetih godina prošlog veka u Beču je bilo godina kada ni u jednom letnjem mesecu temperatura nije prelazila 30 stepeni, a samo prošle godine takve temperature su zabeležene čak 52 dana.

"Ova toplotna ostrva se smanjuju sadnjom drveća, a stabla gledičije su se pokazala kao odlična jer brzo rastu, a krošnje su im prozračne i stvaraju odličnu hladovinu. Kada se gradila centralna zgrada Austrijske banke (Bank Austria), izbušeno je 500 bunara za geotermalne pumpe, 120, 150 godina će biti priključeno na toplotu u ovom okrugu. Time će se eliminisati i klima uređaji koji troše previše električne energije“, kaže Iljić i dodaje da su javne ustanove već priključene na takve sisteme.

Razne nevladine organizacije su tokom cele godine napravile mrežu ulica sa naznačenim temperaturama, a samo je pitanje vremena, smatra Iljić, kada će i ovo biti jedan od faktora pri izboru mesta za život.

"Automobili leti zadržavaju toplotu jer se beton ispod njih ne hladi. Zato grad sufinansira parkete, odnosno pretvaranje parking mesta u mesta za sedenje i druženje. Stanari mogu da postave klupe i stolove i da uzmu dva-tri parking mesta za svoju zgradu. Samo treba da podnesu stručni projekat i grad će sufinansirati još jedan nesvakidašnji projekat grada i savezne države", spominje još jednu od neobičnih ideja Beča, spominje još jednu od neobičnih ideja Beča, grada i savezne pokrajine koji je nedavno donio svoj Zakon o klimi, nezavisno od saveznog zakona. Oni su zaključili da savezni zakon, koji je u pripremi, ne pomaže samom gradu, koji se suočava sa brojnim problemima zbog visokih temperatura zbog izgradnje i betoniranja.

Gradski med i briga o ribama

Ideja da mnogi mali projekti stvaraju promenu na bolje ostvaruje se i u pravu na besplatan savet koje biljke posaditi na balkonima, a u pojedinim sredinama građani dobijaju i besplatan kompost. Oni koji su prošli obuku o kompostiranju pune kontejnere biljnim otpadom i nakon nekog vremena koriste kompost. Zanimljivo je i da je ispitivanje meda proizvedenog u gradskim košnicama pokazalo da je zdraviji od onog proizvedenog van grada. "U Beču nema prskanja pesticidima, zbog čega je verovatno gradski med zdraviji, iako pčele sakupljaju i polen sa cveća u blizini gradskih saobraćajnica“, objašnjava Iljić.

Kako bi se leti zgrade rashladile, predlaže se postavljanje tegli sa penjačicama koje će sa vremenom zazeleniti zgradu, a nove zgrade grade se sa potpornjima za penjačice. Svako novo stablo ima vreću za navodnjavanje i neretko je pune i sami građani koji žive u blizini.

Takozvana vruća ostrva Bečani pokušavaju smanjiti zelenim ostrvima sa trajnicama, u parkovima se prakticira odgođena košnja radi hrane za oprašivače, a ljeti se temperatura pokušava smanjiti rashladnim stupovima koji izbacuju hladnu paru.

Puno se radi i na brizi o Dunavu pa tako sad u dunavskom kanalu ima 40-ak vrsta riba, a može se u njemu ponovno i kupati, jer je voda druge kategorije. "Nekad se kupovala riba izravno iz kanala, jer su tamo bile tržnice, tko zna možda se one opet vrate“, sanjarski će Iljić.

U gradu postoje čak četiri spalionice, a iako Beč na ovaj način uspešno vodi računa o svom otpadu, činjenica je, kaže Iljić, da ove spalionice nemaju dovoljno otpada za rad, pa ga nadoknađuju korišćenjem gasa. "Ovo je paradoks, jer se građanima stalno stavlja na znanje da treba da smanje otpad, kada je spalionicama zaista potreban, pa reklama 'mi spalimo đubre, a vi dobijate toplu vodu' nije bez nedostataka", dodaje taj klimatski vodič.

Članovi udruge "Austria Gajds for Fjučr" nedavno su bili i na edukaciji o solarnoj energiji jer to je sledeći korak na koji se pokušava nagovoriti što više Bečana. Procenjuje se da bi pet četvornih kilometara solarnih ploča bilo dovoljno da celom Beču obezbedi energiju.