Kod Marinka na imanju "od igle do lokomotive": U kolekciji i plug star 84 godine

Na imanju Marinka Mikerevića u Donjoj Lupljanici kod Dervente u susednoj Bosni i Hercegovini sačuvano je pravo "nacionalno blago". Više stotina predmeta, među kojima je značajan broj radnih mašina u polju, podsećaju na prošla vremena.

Još kao dečak, kada je radio sa nekim mašinama, Marinko je zavoleo sve ovo, a sa godinama kako je dolazio do novca krenuo je da pravi svoj mali muzej. I malo po malo, napravio je mali raj za one koje vole duh starih vremena.

Plug star 84 godine

Plug sa drvenom daskom, koji je služio za oranje u močvarnim predelima, najstariji je u njegovoj kolekciji, datira još iz 1940. godine. Duga daska koju je imao mogla je da složi dugu brazdu.

"Toga se sećam jer sam kao dete gledao, bila tada novina kada se pojavio. Ja sam ga kupio u Derventi, ali su ga dovezi iz Mostara originalno. Gde god sam šta čuo, tu sam otišao. I to je, eto, za mene interesantno, jer sam kao dete radio s takvim. Kad vidim taj plug, setim se majke, setim se volova, jer nam je to bila zanimacija, mi nismo imali igračke, to je bila igračka", priča Marinko.

U njegovoj riznici izdvajaju se i drvena kola, koja su poreklo Save Đukića-Marina iz 1965. godine, a na poklon ih je dobio od Marinka Đukića.

"To su kola bez trunke gvožđa. Sve je od drveta. Ni u točkovima nema ni komad gvožđa. Posle ovih kola krenulo je naprednije, šinska, cevi išle i drugo, da bi se na kraju došlo do platoa",  kaže ovaj sakupljač starina.

Na imanju ima i dreš i dva arana, koji jedan datira iz 1920. godine, a prošle godine je ovde okupio komšije i rodbinu i baš kao nekada, pšenicu vezanu u snopove, vršili su zalaganjem u dreš star više decenija. "U selu Pojezna došao sam do tog dreša, dok sam motor aran nabavio u Osovici, kod Srpca. Vrlo teško je bilo doći do njega. Da bih to kompletirao trebao mi je i remen, a do njega sam došao u Stanarima. I tako, iz svih krajeva po nešto", govori Marinko.

Iz Švajcarske stgili rešeto i tren

Dok su stari predmeti za većinu otpad, ovaj domaćin u njima vidi pravo blago, a upravo takav slučaj desio se dok je radio u Švajcarskoj. I baš nakon jednog poziva, došao je do onog čemu je najviše težio, to su rešeto i tren za vršidbu pšenice.

"Ja sam imao svoju firmu tamo i čovek me zove, kaže imam nešto da li bi došao. Ja jedva čekam kontam posao, dobar dan - dobar dan, kaže 'gospodine imam ove dve stvari', još je bilo nekih kao ovaj fenjer i to kaže 'da li bi to odvezao na smeće', a ja kažem bih. Ja jedva čekam, kaže 'molim vas odvezite, ali nije hitno može sutra', ne, ne ne ja kažem odmah ću ja to", priseća se neobičnog zahteva.

Od porodice Radić na poklon je dobio rešeto za selektiranje pšenice iz 1920. godine, a na ranču ima i ambar za žito, koji je star devet decenija.

I danas traži nove eksponate

Priča Marinko da uživa u ovome, ali što je najbitnije, da ga u tome podržavaju deca, žena, pa čak i unučad. Kaže, da nema tih novaca za koje bi prodao neki od svojih eksponata.

"I dan danas, spreman sam da uzmem nešto, ako nešto nemam, a voleo bih da imam. Ako neko ima, može slobodno da se javi. Odmah ću uzeti", poručuje ovaj kolekcionar, na čijem ranču je većina eksponata i danas u funkciji.