Miroslav Đorđević u dvorištu uzgaja sibirsku borovnicu, pepino, indijansku bananu. Otkriva nam kako

U dvorištu Miroslava Đorđevića iz sela Donje Korminjane (Opština Ranilug) na Kosovu i Metohiji jedna pored druge raste 13 egzotičnih biljaka. Iako im je prapostojbina daleko, sve one podjednako dobro uspevaju na plodnoj kosovskoj ravnici. 

Uzgojem egzotičnih biljaka počeo da se bavi pre 12 godina kada je u studentskom domu u blizini Zubinog potoka, gde je studirao Poljoprivredni fakultet, prvi put probao slatko od crvenih godži bobica. To slatko donele su njegove kolege iz Novog Sela kod Niša.

Došao kući sa sadnicama godži bobica i kivana

Tada je i poželeo da ode da vidi kako oni uzgajaju ovu biljku. Kući se vratio sa po jednom sadnicom godži bobica i kivana koji mu je poklonila majka njegovih kolega. Na žalost, pored velikog truda koji je uložio u uzgoj crvene i crne godži bobice nije uspeo. Za razliku od njih, nikakvih problema nije imao sa odgojem kivana, ali ne i sa prodajnom cenom.

"U vreme kada je moj kivano stigao za prodaju od trgovaca sam na Kosovu za predatih osam kilograma ploda dobijao samo 10 evra, dok je u Beogradu kilogram stajao 2.000 dinara" , priča naš sagovornik.

Zbog toga se okrenuo proizvodnji i prodaji sadnica, ali ni to nije išlo glatko. Mnoge su se prilikom transporta lomile, pa je zbog toga imao mnogo gubitaka.

Sibirski limun i avokado

Uprkos preprekama, svoju baštu nastavio je da oplemenjuje novim sadnicama egzotičnih biljaka poput avokada, sibirske borovnice (naslovna fotografija, op.aut.), sibirske aronije, sibirskog kivija, sibirskog limuna. Našli su se tu i hajvard kivi, japanske jabuke, indijanske banane, smokve, pepino… Većinu ovih biljaka nabavio je od jednog uzgajivča iz Gnjilana.

"Biljku avokada dobio sam iz koštice. Čekao sam puna četiri meseca da proklija", kaže Miroslav.

Zasadite egzotično bilje u saksiji: đumbir, avokado ili bor?

Posebno mesto u njegovoj bašti zauzima japanska jabuka koja je već narasla dva metra i očekuje da sledeće godine procveta. Sadnicu pepina je zasadio u posudi od 40 litara. Kaže da je to jednogodišnja biljka i da od matične može da se izdvoji sadnica za narednu godinu.

“Ona se sadi u proleće i na kraju leta daje plodove koji liče na mini dinju. Egzotičnog je ukusa koji podseća na krastavac, dinju i krušku."

Šta je margotiranje?

Nedaleko od nje rastu i sibirski limun i indijanska banana. Ova vrsta banana ne voli vododržna mesta, pa ju je zasadio tamo gde se voda ne zadržava. Prekrio ju je i mrežom kako joj prejako sunce ne bi spalilo listove.

"Njeni plodovi su težine od 100 do 150 grama, patuljastog su oblika, a njihov ukus podseća na bananu, mango i ananas. Listovi su izvanredni za pravljenje insekticida", tvrdi on.

Uz uzgoj egzotičnih biljaka, naš sagovornik predano usvršava tehniku margotiranja pomoću koje će moći da priprema sadnice ovih biljaka za prodaju. Kako pojašnjava, najpre se odredi pogodna grana za ovaj proces. Zatim se nožem na najpogodnijem mestu oguli kora u dužini od oko pet centimetara i potom u potpunosti skine njena sluz. Do ovog mesta se potom navuče saksija koja je na sredini probušena, napuni humusom i potom dobro umota i fiksira folijom.

"Margotiranje započinje u proleće, da bi u jesen bilo završeno. Tada se dobijena sadnica sadi kako bi na proleće mogla da procveta", priča Miroslav.

Samo prirodni tretmani

Kada je neophodno, Miroslav biljke tretira isključivo prirodnim preparatima koje sam pravi na bazi koprive. Čim njegova indijanska banana bude porasla počeće da ih pavi i od njenih listova.

Kako napraviti biljno đubrivo od koprive?

"Naučio sam da sam pravim i prirodno đubrivo i tinkturu za brži i bolji rast biljaka. Poslednji put sam ga primenio na breskvi koja je bila puna gljivica i na taj način sačuvao joj zametnuti plod koji inače ne može da se održi bez primene hemijskih preparata."

Dok posluje oko svojih biljaka neprestano mašta i o stakleniku u kome bi mogao tokom čitave godine da uzgaja svoje egzotične biljke. Na žalost, kaže da za to nema novca i voleo bi kada bi neko mogao da mu pomogne da svoj san realizuje i na javi.

_{foto: AK grafika(autor fotografija Miroslav Đorđević)}