Nije bolest nego nepravilno zalivanje - evo šta radite biljkama kada ih kvasite po listovima

Vraćam se iz bašte, devet je sati, sunce već upeklo, a komšija zaliva papriku iz kante, ružom, celu je istuširao. Malčirao je on slamom, sigurna sam i dobro nađubrio, ali paprika mu sva kao ofurena. Stariji je od mene, brat bratu, sigurno 20 godina. I mislim se - da mu kažem kako je jako, jako pogrešno to što radi - sigurno neće imati smisla jer, on tako već godinama, stariji je, zna bolje.

U pet ujutru i od osam uveče

Puno smo puta na Agroklubu pisali o tome da je zalivanje povrća i cveća najbolje obaviti što ranije ujutru, čim svane, dakle već od pet ujutru. Tada voda ima vremena da prodre do korena pre nego što sunce jako ugreje. Ako su se listovi slučajno pokvasili, brže će se osušiti što smanjuje rizik od gljivičnih bolesti. Rano zalivanje priprema biljke na dnevni stres jer dobro hidrirane lakše podnose visoke temperature i jako sunce.

Pametno zalivanje tokom leta: Kako smanjiti potrošnju vode u bašti

U slučaju da ne stignete da zalijevate tako rano ujutru, možete i kasno uveče, i to nakon 20 sati, ali i tada s oprezom. Treba gledati prognozu i paziti da ne sledi vlažna i hladna noć. Zalivajte direktno u zemljište, uz koren, bez kvašenja listova. Bez obzira što su noću temperature niže i nema opasnosti od sunčevih opekotina, vlažni listovi i zemljište tokom noći pogoduju razvoju plamenjače, pepelnice i drugih bolesti.

Ipak, puno je onih koji poput mog komšije zalivaju biljke kada je sunce već visoko, u 9 sati, vlaže listove i tako rade nepovratnu štetu. Onda komentarišu kako se listovi suše, kako je krivo vreme, visoke temperature, klimatske promene, a zapravo nisu ni svesni da su oni glavni krivci zašto im povrće oboljeva.

Šta se događa sa biljkom kada je zalivamo po listu?

Naime, kada se biljke zalivaju po listovima, kapljice vode ostaju na njihovoj površini. Tokom sunčanih, vrelih dana kakvi nam slede, one mogu delovati poput lupe tako što koncentrišu sunčeve zrake i uzrokuju opekotine na listovima što se manifestuje kao svetle ili smeđe pege. Ove pojave mogu zbuniti baštovane jer izgledaju kao nekakva bolest ili manjak hraniva. Tada se naši hobisti "bacaju" na prskanje mlekom, sodom bikarbonom, đubrivom od koprive, kojekakvim alternativnim metodama što dodatno stresira biljku i ne donosi ama baš nikakvu korist.

Osim toga, vlažni listovi, posebno ako se brzo ne osuše, mogu pogodovati razvoju gljivičnih oboljenja kao što su plamenjača, pepelnica ili pegavost lista, posebno kod paradajza, krastavca i tikvice.

Šta se događa sa paradajzom?

Takođe, kod zalivanja površine zemlje i listova, voda brzo ispari zbog visokih temperatura, a sama biljka uopšte ne dobije vlagu gde joj je najpotrebnije - u zoni korena.

Još ako se pritom zaliva hladnom vodom, iz pumpe, bunara, rezervoara, tokom vrelog dana može izazvati toplotni šok što dodatno slabi biljku.

Prskalice su još gore

Ista je stvar sa prskalicama ili zalivanja vodom iz creva, pomoću pištolja. Uz to, voda koja dolazi iz prskalice isparava i pre nego što stigne do korijena. Još ako duva vjetar, razneće vodu dok trepnemo Budući da voda ne prodire duboko, biljke razvijaju plitak koren, pa su osetljivije na sušu.

Prskalice smisla imaju kod navodnjavanja travnjaka, ali takođe rano ujutro ili kasno uveče. Takođe, kod onih koje rastu gusto poput deteline, facelije, pokrovnih useva i livadskih trava koje nisu sklone gljivičnim oboljenjima, kao i kod ratarskih kultura koje se ne mogu drugačije navodnjavati.

A šta sa cvećem?

Kada je reč o cveću, prskalicama se eventulano mogu zalivati otporne vrste kao što su neven, cinija, kadifica, ukrasni mak, verbene koje imaju čvrste, uspravne stabljike i otpornije listove. Takođe, uz oprez se na taj način mogu zalivati bele rade, muškatle, posađene u vrt, dakle ne u loncima, petunije, rudbekije te lukovičasto cveće.

Osetljive na vlagu na listovima i cvetovima su prvenstveno ruže koje su sklone raznim gljivičnim bolestima poput crne pegavosti. Takođe, tu su i božuri, dalije, petunije, dan-noć, na kojima će kapljice vode ostaviti mrlje te podstaći truljenje cvetova i izazvati bolesti. Mediteranske biljke poput lavande, žalfije, ruzmarina vole suvu klimu i ne podnose vlaženje listova.

Bašta u julu: Evo šta možete sejati i saditi uprkos vrućinama

Posebno treba biti oprezan kod cveća sa gustom rozetom kao što su ljiljani i hoste gde se voda zadržava u sredini i podstiče truljenje.

Cveće u loncima kao što su muškatle, begonije te impatiens - pošteno zaliti dva puta nedeljno nego ih tek poprskati svaki dan.

Dakle, nemojte zalivati samo da biste zalili. Radite to sa smislom i svrhom, uz koren, obilno i najbolje - što ranije ujutru.