Pepeo u roviću prilikom sadnje je štetan za luk? Evo sedam saveta kako izbeći najčešće greške

Ozimi luk i beli luk mogu se saditi do prvih jačih zahlađenja, a gledajući vremensku prognozu to znači do kraja oktobra, pa možda čak i početkom novembra.

Kod gajenja ovoga povrća nema puno nauke, rekli bi vešti povrtari, ali za one bez iskustva, svaki je savet dobro došao jer na internetu, posebno društvenim mrežama možemo pročitati i videti sve i svašta. Evo sedam saveta kako da izbegnete greške i uspešno gajite ovo povrće.

Sedam saveta kako izbeći greške kod sadnje luka

1. Luk se može saditi bilo kada u jesen nije tačna informacija jer, ako ste ga već u septembru stavili u zemlju, prerano će se razviti, nići te će njegov list biti izložen minusima i mrazevima. Doći će do oštećenja, gubiće energiju i biti izložen bolestima u proleće. Najbolje je posaditi ga kada su dani već hladniji, nekoliko nedelja pre smrzavanja. Tada će se on dobro ukoreniti, a nadzemni deo neće prejako narasti pre zime.

2. Najbolje je saditi ga plitko, skoro da mu se vidi vrh nije tačno, posebno ne za ozimi luk jer je tada potpuno izložen mrazu. Naime, ako nije malčiran, jesenje kiše ispiraju gornji sloj zemlje i izlažu lukovicu izmrzavanju. Takođe, kod smrzavanja i ponovnog otapanja, zemljište će podići lukovicu iznad površine. Zato je važno da je iznad vrha lukovice nekoliko centimetara zemlje. Možete ga dodatno malčirati.

3. Istina je da pepeo može pomoći u zaštiti luka od brojnih štetočina. U tu svrhu možete koristiti rastvor za lukovice pre same sadnje, tako što u 1 l vode otopite jednu supenu kašiku pepela.

Pepeo uništava prouzrokovače truleži glavice luka - koje su još dobrobiti?

Ipak, pogrešno je stavljati ga u rović i direktno na njega lukovicu. Naime, pepeo u dodiru s vlažnim tlom i lukovicom može izazvati oštećenje korena ili "spaliti" mlade korenčiće jer je alkalan i koncentrovan. Uz to, ako padne kiša, može previše podići pH zemljišta što nije dobro za mlade biljke.

Pepeo koristite nakon tri do pet dana nakon sadnje, kada se zemlja malo slegne, tako što ćete posuti tanki sloj pepela po površini zemlje, oko šaku na 1 m² te ga plitko unesite grabuljama u gornji sloj. Nećete pogrešiti ako to uradite nakon što luk nikne.

4. Luk voli plodno, rastresito zemljište, ali pogrešno je koristiti đubriva s većim sadržajem azota. Ovaj element podstiče rast listova, ali na štetu glavice koja se tada lošije razvija, manja je, sklona bolestima i truljenju. Ako niste obavili đubrenje pre sadnje, možete na sam dan lagano uneti đubrivo u peletima u površinski sloj tla, do 5 cm dubine, 10-15 dkg na m². Hraniva iz njega će se polako oslobađati i biti dostupna mladoj biljci. Kasnije koristite đubriva s više procenta fosfora i kalijuma.

5. Pregusta sadnja dolazi u obzir samo ako imate nameru da čupate mladi luk na proleće i tako ga proredite. Naime, luku je potreban prostor da bi razvijao glavicu. Ako je pregusto posađen, povećava se konkurencija za vodu i hraniva, smanjuje se prozračnost što donosi veći rizik od bolesti, a i glavice ostaju manje. Zato, zavisno od vrste, ostavite dovoljno mesta između lukovica, ali i redova.

6. Saditi luk uz šargarepu dobar je izbor jer jedno drugo štite od lukove muve. Ipak, nemojte se u potpunosti pouzdati u to jer šargarepa možda još neće nići kada list luka bude već nekoliko centimetara napolju. Ona sporije niče, pa ju je bolje posejati nekoliko nedelja pre nego što ćete saditi luk. Većinom se seje red šargarepe, red luka, ali može i mešovito u redovima. Ipak pazite da svako od povrća ima dovoljno mesta za razvoj.

Evo tabele dobrih i loših komšija u bašti

7. Malčiranje luka ima prednosti jer ga čuva od smrzavanja te na proleće sprečava rast korova. Ipak, i tu treba biti oprezan jer istovremeno može zadržati previše vlage. Zato treba koristiti prozračan malč poput slame. Takođe je važno da ona bude suva prilikom stavljanja.