Sarački i ćurčijski zanat upisan na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

U Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, upisano je šest elemenata "živog nasleđa" Srbije - sarački zanat, ćurčijski zanat, izrada veza "štampujit", mavanje kumbara, sviranje na tamburici samici i plivanje za Bogojavljenski krst.

Odluku o upisu Komitet je doneo na osnovu zaključaka Komisije za ocenu predloga za upis u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, koja deluje u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Sarački zanat obuhvata skup znanja i veština u vezi sa pripremom materijala i izradom predmeta od kože, prvenstveno za potrebe konjarstva, a ćurčijski zanat podrazumeva skup znanja i veština prerade i obrade kože i izrade predmeta od krzna i kože.

Na Agroklubu je ranije objavljen tekst o najstarijem ćurčiji u Srbiji (naslovna fotografija) koji i na pragu desete decenije radi neumorno. Deda Čeda Tasić iz Niša sa uživanjem i dalje štavi kožu, šije kožuhe, jakne, bunde, rukavice, šubare i papuče. Ne odbija ni "sitne" poslove, promeni po neki rajfešlus na đačkoj torbi, stesni i prepravi po koju jaknu, prsluk ili suknju, napravi i popravi neki kaiš.

Na pitanje još koliko planira da radi, deda Čeda je kategorično odgovorio: "Dok me noge nose".