Kako se istovremeno suprotstaviti ruskoj pretnji i klimatskim promenama?

Prelazeći preko mahovinom obraslih stabala i sunđerastog zemljišta, holandski biolog Hans Josten (Hans Joosten) pokazuje kako tresetišta mogu da postanu neočekivana odbrambena crta Evrope. Njegova poruka: spašavanje močvara istovremeno štiti klimu i može da odvrati potencijalnog agresora, prenosi Financial Times.

Na severoistoku Nemačke, u Kieshofer Moru, vojska s teškim oklopnim vozilima suočila bi se s gotovo nepremostivim izazovom kretanja. "Ne možete predvideti da li je duboko 10 centimetara ili jedan metar", objašnjava ovaj 70-godišnjak.

Tresetišta kao prirodna barijera

On tvrdi da bi upravo tresetišta mogla da postanu ključna obrambena linija protiv ruskog ekspanzionizma Vladimira Putina, ali i sredstvo u borbi protiv klimatskih promena. Spašavanje vlažnih staništa finansijski je efikasno, a istovremeno povećava bioraznolikost i pomaže u upravljanju vodnim resursima i poljoprivredom.

"Možemo da ojačamo odbranu uz dobrobit za klimu, bioraznolikost i snabdevanje vodom", rekao je Josten.

Voda je vekovima igrala ključnu ulogu u vojnoj strategiji. Pruski vojni teoretičar Karl fon Klauzevic smatrao je tresetišta jednim od "najjačih obdrambenih linija". Germanski vođa Arminije koristio je lepljiva tresetišta Teutoburške šume kako bi naneo Rimljanima jedan od najvećih poraza, dok je u 16. i 17. veku Holandikja strateškim plavljenjem odbijala španske i francuske vojne napade.

Primer se ponovio i u savremenom ratu: prvih dana ruske invazije na Ukrajinu 2022., ukrajinske snage uništile su branu severno od Kijeva, prisilivši ruske trupe da traže druge rute i odlože prodor. "Priroda je odradila svoj posao", kaže Viktor Kevljuk, vojni stručnjak iz Kijeva.

Pouke za Evropu

Estonski premijer Kristen Mihal ističe: "Ako na granici postoje prirodne prepreke poput močvara, tresetišta ili jezera, to nam pomaže". Ipak, mnoge evropske zemlje oprezno pristupaju ideji korišćenja vlažnih staništa u vojne svrhe. Na primer, u martu su četiri američka vojnika smrtno stradala kada je oklopno vozilo zapelo u močvari blizu litavske granice.

Nemačko ministarstvo odbrane naglašava da bi punjenje tresetišta vodom u vojne svrhe imalo i prednosti i nedostatke te da trenutno nije prioritet. Poljski biolog Mihau Žmihorski primećuje "veliki jaz između reči i dela", jer je Poljska u nacionalnom parku Bjalovježa podigla čeličnu ogradu visoku pet metara, presekavši močvaru i šumu u pokušaju zaustavljanja migranata.

Tresetišta i klimatska kriza

Josten je tresetištima pristupio zbog fascinacije bioraznolikošću i ekološkim uticajem. Treset se sastoji od delimično razgrađenih biljaka, a kada se zemljište potopi, razgradnja se zaustavlja. Isušivanje, s druge strane, izaziva oko pet odsto svetskih emisija ugljen-dioksida. Rehidracijom tresetišta emisije prestaju, a s vremenom tresetišta ponovno počinju da hvataju ugljenik.

"Tresetišta ne uzvraćaju paljbom", kaže, ističući humanistički aspekt: prirodna odbrana može biti efikasna, a da pritom ne nanosi štetu ljudima ili životnoj sredini. Ipak, lokalno stanovništvo i poljoprivrednici često se protive rehidraciji, jer menja njihov životni prostor i način života.

Holandski biolog veruje da bi vojni planeri trebali bolje da integrišu ekološka rešenja u strategiju odbrane. Tresetišta, kaže, istovremeno štite Evropu i planetu, dok odvajaju vojnu snagu od agresije bez nasilja: "To je način da priroda i čovek deluju zajedno".

_{* Naslovne fotografije: Shutterstock/Artic_photo & commons.wikimedia.org}