Simentalac

Simentalac je najpoznatija kombinovana rasa na svetu, namenjena proizvodnji mesa i mleka. To je švajcarska rasa koja potiče iz doline reke Sime iz kantona Bern. Telesna masa krava je od 600 do 750 kg, a visina grebena 135 do 140 cm. Boja dlake je svetlo žuta do crvena s belim mrljama, bele glave i repa. Prosečna proizvodnja mleka je 5.028 kg mleka sa 4,05 % mlečne masti i 3,32 % belančevina. Ipak, treba napomenuti da proizvodnja mleka simentalaca kod nas zaostaje za svetskim prosekom i to prvenstveno zbog lošije ishrane i menadžmenta. Tovne sposobnosti simentalaca su visoke, tako je dnevni prirast u tovu mlade junadi do 450 kg 1,2 do 1,3 kg, randman mesa je između 60 i 62%, kasniji je početak zamašćivanja trupova. Vrlo je dobrog kvaliteta mesa i mramoriranosti. 

Podolsko goveče je tipičan predstavnik primigenih goveda. Rogovi kod podolske rase su dobro razvijeni i dugački i do 1 metar. Nekada se ovo stepsko goveče gajilo u oblastima koje su se prostirale od ruskih stepa do Apeninskog poluostrva. Gubitak interesa za proizvodne odlike ove rase, naročito u plodnim ravničarskim uslovima, kao što je Panonska nizija, dovelo je ovu rasu gotovo do istrebljenja. U cilju zaštite podolske rase preduzimaju se mere za njeno očuvanje, jer ona predstavlja značajan genetički resurs ovog podneblja.

Podolska rasa je najtipičniji predstavnik radnog tipa goveda u Evropi. Sve do pre 100 godina podolska rasa je bila rasprostranjena svuda po Vojvodini i Slavoniji, tj. u rejonima izrazite poljoprivredne proizvodnje, dok je danas njegov rejon rasprostranjenosti sveden na jedan deo Banata, i to onaj oko Deliblatske peščare i na padine Fruške gore. Na bazi podolske rase stvorene su više novih rasa, kod nas najznačajnija je kolubarska rasa (izumrla), u Bugarskoj iskarska rasa, u Istri iskarska rasa, posavska rasa i druge.

Eksterijer i telesne dimenzije

Podolska goveda eksterijer i telesne dimenzije

Podolska rasa pripada jednobojnim govedima, sive boje, pri čemu je siva boja tamnija na vratu i trbuhu. Papci, rogovi i sluzokože su pigmentirani. Spada u krupne rase goveda, čija visina grbena krava iznosi 130-140 cm, bikova oko 150 cm. Telesna masa krava 500 i više kg, bikova 800-1000 i više kg.

Glava je srednje dužine i klinastog izgleda, tj. široka u čelu, a sužava se ka gubici. Dužina rogova dostiže i do 1 metar. Vrat je srednje dužine, slabo muskolozan, sa vrlo dobro razvijenim đerdanom. Grudi su dugačke, duboke i nedovoljno široke. Rebra se pružaju koso unazad i spljoštena su. Trbuh je usukan. Leđna linija je ravna, ali često se sreću grla sa istaknutim i oštrim grebenom, što je odlika radnih rasa goveda. Noge su visoke, čvrstih kostiju, suvih zglobova sa snažnim tetivama, jakim mišićima i pravilnim stavovima.

Proizvodne karakteristike

Podolac je kasnostasna rasa. Potpun porast krave dostižu tek posle 5 godina. Junice ulaze u priplod sa 2,5-3 godine, a bikovi sa 2,5. Mlečnost krava podolske rase je 700-1100 kg mleka sa 4% mlečne masti, što znači da je mlečnost tolika da se tele othrani. Laktacija obično traje 7-8 meseci. Kvalitet mesa podolca je loš, jer je meso kao i kod ostalih radnih rasa goveda suvo i žilavo. Mišići su slabo prožeti lojem.

Loj se sakuplja kod dobro utovljenih grla u određenim delovima tela ( oko 25 kg loja u trbušnoj duplji). Međutim, meso podolca je veoma podesno za preradu.

Podolska goveda proizvodne karakteristike

Način gajenja je ekstenzivan. Ova krupna goveda koristila su najgrublju kabastu hranu. Gajena su na najekstenzivniji način u aridnim rejonima kontinentalne klime. Letnja isrhrana na slatinastim pašnjacima bila je nedovoljna, a zimska ishrana, gde je bila zastupljena pretežno šaša i slama a tek onda seno, uz nedovoljno prihranjivanje koncentratom, uticala je na oslabljenje radne kondicije grla. Pri boljoj ishrani podolac poseduje veliku radnu sposobnost, tako da se smatra i danas za najbolju rasu za rad u Evropi.

Domaće šareno u tipu simentalca

Uticaj simentalske rase na poboljšanje rasnog sastava u Srbiji započinje u prvoj dekadi dvadesetog veka. Prvi značajniji uvoz odnosio se na grla simentalske rase, iz Švajcarske i Mađarske, koja su gajena na imanju Topčider.

Posle Prvog svetskog rata došlo je do većeg uvoza simentalca u Vojvodinu i Pomoravlje, gde su formirani najkvalitetniji zapati. Simentalska rasa se gajila u čistoj rasi, ali je mnogo šire korišćena za popravljanje osobina autohtonih rasa. Program pretapajućeg ukrštanja imao je za cilj da se proizvodne osobine autohtonih rasa što više približe produktivnosti simentalske rase i dobije domaće šareno goveče u tipu simentalca, odnosno domaći simentalac.

Eksterijer i telesne dimenzije

Domaće šareno goveče je rasa snažne konstitucije, pri čemu se zbog velike heterogenosti kvaliteta autohtone populacije javljaju i grla grube konstitucije. U populacijama ove rase koje su gajene u neadekvatnim uslovima držanja i ishrane dužinske i dubinske mere grudnog koša i sapi su nešto slabije izražene. Visina krava je 135 cm, a bikova 150 cm. Telesna masa krava je 500-600 kg, a bikova do 1000 kg. Boja domaćeg šarenog govečeta je crveno-bela, sa nijansama od tamnocrvene do svetlopšenično žute. Bela polja su jasno ograničena. Glava, donji delovi nogu i kićanka repa su najčešće beli.

Proizvodne karakteristike

Junad se tovi do mase od 400 do 600 kg, kada imaju dobar kvalitet mesa i randman 55%. Mlečnost varira od 3000 do 4000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti.

Po osobinama plodnosti i tovnim karakteristikama domaće šareno goveče se veoma približilo i skoro u potpunosti pretopilo u simentalsku rasu. Na našim prostorima do kraja 20. veka se vršila podela na domaće šareno goveče u tipu simentalca i simentalsku rasu. Dok se danasa isključivo govori o simentalskoj rasi, tako da domaće šareno goveče kao rasa ima istorijski značaj za govedarstvo u Srbiji.