Pramenka

Pramenka

<p style="text-align:justify"><strong>Pramenka</strong> je pojam koji označava <strong>primitivnu ovcu, slabih fiziolo&scaron;kih svojstava</strong>, koja je nastala u oskudnim&nbsp; uslovima ishrane i nege, a na koje se kroz duži niz godina dobro adaptirala. Vrlo je <strong>otporna i izdržljiva</strong>.</p> <p style="text-align:justify">Pramenka nekada je bila ra&scaron;irena po čitavoj Evropi. Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, primitivna pramenka je potosnuta produktivnijim rasama, tako da se u većem procentu održala samo na jugu Evrope i to posebno na Balkanskom poluostrvu.</p> <p style="text-align:justify">U Srbiji se pramenka <strong>gaji na vrlo ekstenzivan način</strong>. U toku letnjeg perioda sve vreme sprovodi na planinskim pa&scaron;njacima, koji su najče&scaron;će oskudni. Zimi se drže u objektima, nastre&scaron;icama i nehigijenskim &scaron;talama, gde najče&scaron;će gladuju. Mnogi odgajivači ove rase ovaca, u potrazi za hranom, u jesen odlaze sa svojim stadima sa planina u ravničarske regione udaljene i po nekoliko stotina kilometara jer na&nbsp; ovim područjima u toku zime ovce najče&scaron;će nisu u mogućnosti da zadovolje ni osnovne potrebe u hranljivim materijama. U na&scaron;oj&nbsp; zemlji postoji&nbsp; vi&scaron;e sojeva pramenke, koji se međusobno razlikuju po veličini, prinosu, kvalitetu i boji vune. Zajedničke eksterijerne odlike svih sojeva pramenke su: duga i uska glava, ovce su &scaron;ute, ređe rogate, ovnovi su po pravilu rogati.</p> <p style="text-align:justify">Vrat je srednje dužine, ili dugačak, ali dosta uzan i slabo muskulozan. Trup je srednje dužine i po pravilu ne&scaron;to duži od visine grebena. &Scaron;irine su slabo, pa i nedovoljno izražene. Grudni ko&scaron; je srednje dug, dubok, ali uzan i pljosnat.&nbsp; Rebra su pljosnata i pružaju se koso unazad. &Scaron;irina leđa i sapi je slabo izražena.&nbsp;</p> <p style="text-align:justify">Noge su snažne sa jakim kostima, koje su povezane&nbsp; čvrstim zglobnim vezama. Pramenka ima čvrste papke koji&nbsp; su izdržljivi na duga pe&scaron;ačenja i terene.</p> <p style="text-align:justify">Svi sojevi pramenke su kasnostasne životinje, koje polno sazrevaju sa 16-18 meseci, a porast zavr&scaron;avaju u starosti od 3-4 godine.&nbsp;</p> <p style="text-align:justify">Pramenka je ovca <strong>kombinovanih proizvodnih svojstava </strong>(meso-mleko-vuna). Proizvodnja ovčijeg i jagnjećeg mesa pramenke je dosta skromna, u zavisnosti od sojeva i nivoa ishrane, odnosno stepena utovljenosti životinja. Živa mera&nbsp; ovaca kreće se između&nbsp; 25 i 55, a ovnova između 35 i 80 kg. Od istih faktora zavisi i randman mesa, koji se kreće od 40-50 %.</p> <p style="text-align:justify"><strong>Proizvodnja mleka </strong>pramenke je <strong>relativno mala</strong>, a znatno varira između sojeva (od&nbsp; 40-100 litara i vi&scaron;e u laktaciji od 6 meseci) i usled uticaja ishrane.</p> <p style="text-align:justify">Težina runa u proseku iznosi 1,4 kg. Randman vune se kreće od 55-70 %. Runo pramenke je sastavljeno, kao &scaron;to i samo ime kaže, od pramenova koji su otvoreni0, dugački, grubi, &scaron;iljasti ili levkasti kod rudih pramenki. Vuna je me&scaron;ana i sastoji se iz osjastih vlakana i puha. U zavisnosti od zastupljenosti osjastih vlakana i puha razlikuju se sojevi pramenke sa grubom i sojevi sa rudom vunom. Pramenka je slabo obrasla vunom po trbuhu i donjem delu vrata, a noge, glava i u&scaron;i su joj obrasli dlakom.&nbsp; Boja runa je najče&scaron;će bela, mada kod nekih sojeva pramenke runo može biti mrko pa čak i crno, dok ih je veoma mali broj sa &scaron;arenim runom. Dlaka koja pokriva lice i noge može biti različite boje, bele, crne, pravilno ili nepravilno &scaron;arena, žuto-bela, crno-bela,&nbsp; zatim žuta i prskana (bela sa crnim, žuta sa belim i slično).</p> <p style="text-align:justify"><strong>Plodnost </strong>pramenke je <strong>relativno dobra</strong>. Od 100 ojagnjenih ovaca dobija se 100-110 jagnjadi. Porođajna težina ovih jagnjadi je između 2 i 4 kg, &scaron;to zavisi od soja i nivoa ishrane majki. Jagnjad su otporna, a mortalitet je nizak.</p> <p style="text-align:justify">U na&scaron;oj zemlji postoji veliki broj sojeva pramenke koji su nastali u različitim klimatskim i ishrambenim uslovima. Imena su dobivali, obično, prema području postanka, planini i slično. Najpoznatiji sojevi pramenke su: sjenički, svrlji&scaron;ki, krivovirski, &scaron;arplaninski, ovčepoljski, kosovski, metohijski, pivski i drugi. Svi sojevi pramenke mogu se podeliti u dve grupe i to sojeve sa rudom i&nbsp; sojeve sa grubom vunom.</p> <h4 style="text-align:justify">Sojevi pramenke sa rudom vunom</h4> <p style="text-align:justify">U grupu pramenki sa rudom vunom spadaju sledeći sojevi:&nbsp;<strong>sjenički, svrlji&scaron;ki i &scaron;arplaninski.</strong></p> <p style="text-align: justify;">Telo ovih životinja obraslo je ne&scaron;to finijom (rudom) vuno nego ugruborunih pramenki.&nbsp;Runo im čini prelaz od otvorenog do poluotvorenog. Sastavljeno je odpramenova levkastog oblika.&nbsp;Pramenovi ovaca rude pramenke su kraći, a runo pretežno sastavljeno od prelaznih vlakana. Zbog veće gustine vune i finijeg vlakna, prinos i kvalitet vune ovih sojeva pramenke je bolji nego u gruborunih.</p> <h4 style="text-align:justify">Sojevi pramenke sa grubom vunom</h4> <p style="text-align:justify">U ovu grupu spadaju svi sojevi pramenke čije runo sačinjavaju gruba i osjasta, a veoma mali procenat finih i prelaznih vlakana. Runo je otvoreno, a pramenovi su dugački i &scaron;iljasti.</p> <p style="text-align:justify">Zbog lo&scaron;eg kvaliteta vlakna, vuna ovih ovaca nije interesantna za potrebe tekstilne industrije, nego služi kao sirovina u domaćoj radinosti, za izradu najgrubljih tkanina.</p> <p style="text-align:justify">Najpoznatiji sojevi pramenke sa grubom vunom su:&nbsp; pirotski,&nbsp; krivovirski, bardoka, karakačanski,&nbsp;&nbsp;&nbsp; pivski i drugi.</p> <h4 style="text-align:justify">Literatura:</h4> <ul> <li style="text-align:justify">Ovčarstvo &ndash; tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bo&scaron;ković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.</li> </ul>