Ime ove autohtone rase nastalo je po Šumadiji u Srbiji gde je bio razvijen uzgoj svinja. U brdskim delovima obično su uzgajane šiške, dok u ravnici u slivovima reka nešto bolja rasa – šumadinka. Držane su uvek u prirodnim uslovima, leti na paši i u šumi, gde su ostajale do zime u žiru i dotovljavane su u svinjcima kukuruzom pred klanje. Pretpostavlja se da je nestala sa ovih prostora. Učestvovala je u stvaranju mangulice, moravke i resavke.
Šumadinka je srednje velika i grube konstitucije. Obrasla je kovrdžavom čekinjom belo žućkaste do sive boje. Glava je duga i uska sa srednje velikim i klopavim ušima. Leđa su šaranasta, sapi strme. Trup je valjkast. Plodnost je slaba prasi 3 do 6 prasadi koja imaju „livreju“. Slabih je tovnih sposbnosti ali je dosta otporna na bolesti i prilagodljiva na ekstezivan način uzgoja.
