Šumadinka

Šumadinka

Ime ove autohtone rase nastalo je po Šumadiji u Srbiji gde je bio razvijen uzgoj svinja. U brdskim delovima obično su uzgajane šiške, dok u ravnici u slivovima reka nešto bolja rasa – šumadinka. Držane su uvek u prirodnim uslovima, leti na paši i u šumi, gde su ostajale do zime u žiru i dotovljavane su u svinjcima kukuruzom pred klanje. Pretpostavlja se da je nestala sa ovih prostora. Učestvovala je u stvaranju mangulice, moravke i resavke.


Izgled i osobine:

Šumadinka je srednje velika i grube konstitucije. Obrasla je kovrdžavom čekinjom belo žućkaste do sive boje. Glava je duga i uska sa srednje velikim i klopavim ušima. Leđa su šaranasta, sapi strme. Trup je valjkast. Plodnost je slaba prasi 3 do 6 prasadi koja imaju „livreju“. Slabih je tovnih sposbnosti ali je dosta otporna na bolesti i prilagodljiva na ekstezivan način uzgoja.

Baza stočarstva - Tekstovi

Šumadinka @ KLUB

Ekipa "Gruže agrar" vas poziva da nas posetite na predstojećem Šumadijskom sajmu poljoprivrede, koji će se održati na prostoru u i oko Hale 1 "Šumadija sajma" u periodu od 6. do 9. septembra. "Gruža agrar" će predstaviti kompletan proizvodni program kao i novitete: Hidraulična vučna platforma "Šumad...

+4