Belgijski voćar: Ako zabrane preparate na bazi bakra odustajem od ekološkog uzgoja krušaka

Belgijanac Bart Van der Straeten je dobar posao u državnoj službi pre desetak godina zamenio radom u poljoprivredi, uzgojem krušaka i jabuka na ekološki način. U početku je planirao da se bavi agrošumarstvom, pa je uz voćke imao kokoške, šljive i povrće, ali s vremenom se posvetio uzgoju isključivo jabuka i krušaka na 22 hektara u okolini Brisela.

"Farmu sam preuzeo od Leona, bivšeg vlasnika koji je tada imao 56 godina i nije imao dece. Hteo je da nastavi da radi ovde, ali bez papirologije i stalnih prilagođavanja novim zakonima što kao vlasnik moraš. Tako da me je on puno naučio i stvarno sam imao sreće“, priča Bart o svojoj voćarskoj istoriji mada takva vrsta prenošenja vlasništva uz uslov da se nastavi s radom nije neobična u Belgiji.

Konvencionalni voćnjaci koje je preuzeo s vremenom su postali ekološki, ali to je značilo postepenu zamenu starih sorti novim hibridima što Belgija subvencioniše 30 odsto.

"Jonagold smo s vremenom počeli da izbacujemo jer nam trebaju adaptivne vrste otporne na krastavost koja je najveći problem u eko uzgoju krušaka i jabuka. Posadili smo sortu SQ 159 koja je uzgojena radi organskih farmi i otpornosti na krastavost. Prošle godine sam čak 90 odsto jonagolda i dosta krušaka morao da preradim jer nisu bile za prodaju na policama“, objašnjava Bart.

Trava štiti voćke tokom leta i kosi se tek pred berbu

Čak 90 odsto voća proda BelOrti, vodećem evropskom kooperantu za prodaju voća i povrća, oko pet odsto proda na farmi, a ostalih pet odsto preradi u pire od jabuka i sok. Oko 1,40 € dobije po kilogramu jabuka ili krušaka. U većem dilu godine na farmi rade samo Bart, supruga, jedan radnik i bivši vlasnik Leon na pola radnog vremena. Dodatne radnike angažiraju pri berbi i orezivanju.

Tokom posete u maju trava oko Bartovih voćaka bila je do kolena, ali kosiće je tek pred berbu.

"Visoka trava je najbolji način zaštite voćaka, manje su štete od Sunca, bolje se zadržava vlaga, a u njoj se i skrivaju korisni insekti“, objašnjava dodajući kako su pre četiri godine leti temperature znale da rasu i do 40 stepeni i voćke su preživele zahvaljujući visokoj travi. Travu uklanjaju s korenom samo tokom proljeća kod prihrane voćaka, posle je puste da raste i štiti biljke.

"Mi, pre svega, pokušavamo da posadimo sorte koje su otporne, onda nam je važno da imamo što više korisnih insekata, ali svejedno postoje insekti koji nemaju predatore. Koristimo feromonske klopke koje su do negde 2016. bile jako uspešne, a sada kako su leta sve toplija, uspeh je manji. Neemovim uljem rešavamo vaši, a virusima neke druge insekte“, navodi Bart.

Bez preparat od bakra nema ekološkog uzgoja krušaka

Navodnjavanje koriste samo za kruške, jer bi plodovi inače bili premali. Investirali su u rezervoar za vodu u kojem sakupe tokom godine oko 10 miliona litara kišnice.

"Prošlog juna dobili smo mejl od naše 'voljene' Vlade da će se do kraja ove godine zabraniti korišćenje preparata na bazi bakra. Ako to stvarno sprovedu mi ćemo sigurno prestati s uzgojem eko krušaka. Jabuke će se možda i izboriti jer postoje otporni hibridi, ali kruške sigurno neće i prebacićemo se na konvencionalni uzgoj jer ne postoji zaštita koja može da zameni bakar“, ogorčeno će.

Ipak, verovatno će se od te ideje odustati, jer novi poverenik za poljoprivredu i hranu EU, Kristof Hansen stalno najavljuje da se neće ukidati sredstva koja nemaju jednako efikasnu zamjnu.

Posetili smo pijacu: Iza svake voćke i vezice peršuna stoji borba i snalažljivost

Barta kruške koštaju oko osam hiljada evra po hektaru, a tek nakon 15 do 20 godina počinje zarada i ljut je jer zakonske promene ne ostavljaju dovoljno prostora za prilagođavanje i stvaraju nesigurnost uzgajivačima.

"Kad bi barem ostavili neki prostor od sedam do osam godina dok se ne pronađe alternativa, ali ovako nam ne ostavljaju izbor“, spominje Bart.

Na jedan deo voćnjaka postavio je ventilator protiv mraza, ali to je skupa investicija i trebali bi, kaže, nabaviti još barem njih 15. Osiguranje im pokriva oko 65 odsto šteta, ali najkorisnije je za grad, štete od mraza i suša ne mogu se tako jednostavno pokriti.

Protiv grada bore se zaštitnim mrežama, ali one s druge strane nisu dobre za kruške kojima treba puno sunčeve svetlosti. I tako stalno u krug. Bart je ipak optimističan, jer voli svoj posao i kao i svi poljoprivrednici pokušava da pomiri zakone, potrebe tržišta, nepredvidljivu prirodu i pritom zaradi.