Beograd zamenio netaknutom prirodom: Pavle je ostvario svoj san o organskoj proizvodnji

U potrazi za netaknutom prirodom, daleko od gradskog asfalta i buke, Pavle Đorđević iz Beograda obilazio je imanja ne bi li našao parče zemlje na kojoj će osnovati organsku proizvodnju. Onda je jednog dana, putem interneta, u selu Gornja Bukovica kraj Valjeva pronašao kućicu okruženu čistom prirodom i samoniklim biljem. Odlučio je kupi ovo domaćinstvo koje se prostire na površini od četiri hektara.

Iz razgovora sa njim saznali smo da se ideja o organskoj proizvodnji rodila odmah, a svoju priču o tome kako je nastala "Organela" po kojoj je poznat na instagramu rado je podelio sa nama.

"Želeo sam da naziv ne bude klasičan, već samo da podseća na organsko. S obzirom na to da svaka živa ćelija ne može da funkcioniše bez organela (strukture unutar ćelija, prim.ur,), došao sam na ideju da tako nazovem svoju organsku proizvodnju", kaže on.

Jagode tretira samo stajnjakom

Prilikom prve posete rođake njegovom imanju razgovarali su o tome koliko je mesto zapravo bogato koprivom, voćem i različitim samoniklim biljem. Tako je nastao prvi potaž i čaj od koprive, a potom i džem od raznih voćki koje su zatekli na imanju. Baš tada je, kaže, nastala "Organela".

"Ono po čemu smo postali poznati su organske jagode koje smo posadili na površini od jednog hektara. To je ozbiljan podvig i jako velika površina za organsku proizvodnju", pojašnjava Đorđević koji je inače po struci inženjer voćarstva i vinogradarstva.

Kako dalje napominje, te jagode nisu tretirane ničim osim stajnjakom. Čitavih pet tona prve klase prodato je u rekordnom roku, dok su ostatak iskoristili za preradu. Na toj parceli su sada posađene različite povrtarske kulture, od peršuna i šargarepe do paprike, paradajza, kupusnjača, a od voćnih kultura maline, kupine, šljive.

Potaž od maslačka, varivo od koprive

Ovde se prave i čajevi od rastavića, divlje nane, majčine dušice i drugih samoniklih, lekovitih biljaka.

"Nekada nesvesno uništavamo samoniklo bilje, a ni ne znamo da je zdravo."

Specijaliteti na ovom imanju su svakako potaži od maslačka, mišjakinje, pepeljuge i štira koji se mešaju sa varivom od krompira, a svi proizvodi se dostavljaju lično na adresu kupaca u određenim terminima.

"Kada je u pitanju sveže voće i povrće, berba se obavlja ujutru i tog dana dostavlja sveže. Našu robu nije moguće dobiti putem kurirskih službi", navodi ovaj proizvođač.

Usled visokih dnevnih temperatura i dugotrajne suše, ove godine su prinosi gotovo svih povrtarskih kultura znatno manji nego protekle. Vode, kaže on, ima dovoljno, ali korenov sistem biljaka je jako slab zbog velikih vrućina.

U Evropi rastu površine pod organskom proizvodnjom. Gde su Srbija i zemlje regiona?

"Trudimo se da se prilagodimo vremenskim uslovima, pa smo tako posadili kupus u senci jabuke, koja će ga zaštititi od jakog sunca", objašnjava on i dodaje da ne može svaka godina biti ista za svaku kulturu. Dok paradajz dobro podnosi ovo vreme, kupusu nikako ne odgovaraju ekstremno visoke temperature.

Humanost na delu

Kada je reč o zaštiti i prihrani svih kultura ovaj proizvođač koristi potpuno prirodne proizvode, a stajnjak je jedino organsko đubrivo koje primenjuje.

"Ovim putem želim da se zahvalim Biljani Banović, ženi koja na instagram stranici Trag Biljke nesebično deli svoja iskustva i savete i čije preporuke redovno primenjujemo u našim zasadima", kaže on i nastavlja šaljivo:

"Jedino što kupujemo od preparata za zaštitu i prihranu su šećer i cimet", kaže za kraj razgovora.

Organska proizvodnja povrća i voća na ovom imanju između ostalog ima i humanitarni karakter. Naime, u saradnji sa Udruženjima "Nurdor" i "Bašta može svašta", deo parcela se koristi za gajenje kultura čiji plodovi idu Udruženju roditelja dece obolele od raka kako bi se omogućilo da svako dete koje se leči od ove opake bolesti ima dostupne zdrave namirnice kontrolisanog porekla, gajene sa puno ljubavi bez korišćenja hemijskih preparata.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/FAO/Sanja Knežević/Pavle Đorđević}