Biodistrikti su budućnost u organskoj poljoprivredi, u svetu ih je trenutno oko 1.300

Biodistrikti predstavljaju model za podsticanje organske proizvodnje i lokalnog razvoja, najviše u ekonomskom smislu, jer se međusobno povezuju lokalni proizvođači, nadležne institucije, građani, udruženja, turističke organizacija, pa čak i komunalne službe. Sve radi održivog i efikasnog upravljanja lokalnom zajednicom i njenim resursima.

U Italiji je registrovano 90 biodistrikta i ona je jedina evropska zemlja koja je donela sopstvene zakone u vezi sa biodistriktima. 

U interesu je svima da budu deo biodistrikta

Nastoji se da to bude koncept života, odnosno, promena mentaliteta svih učesnika u biodistriktu. Na taj način dolazi se do dobrobiti stanovnika lokalne zajednice ili regiona, kaže Patricia Pugliese, ekspert za biodistrikte s Mediteranskog instituta u Bariju.

"Ne moraju svi organski proizvođači da budu deo biodistrikta jer postoje distrikti sa 10-20 odsto organskih proizvođača. Niko se ne tera na to. Taj proces traje, ali raduje što ih je sve više. Prvi je formiran u Austriji 1997.godine, a u Italiji, 2009. godine, u Kampanji. Trenutno je u svetu oko 1.300 biodistrikta, a njihov koncept pominje se i u akcionom planuEvropske unije za organsku proizvodnju i strateškom planu Evropske unije za seoski razvoj do 2040. godine", kaže Pugliese.

Lakše dostupna sredstva iz fondova

Ono što je najvažnije, povezivanjem proizvođača i ostalih aktera, lakše se dolazi i do finansijskih sredstava iz evropskih fondova.

"Priznavanje biodistrikta od lokalnih i državnih vlasti omogućava da se dođe do fondova jer onda biodistrikt postaje subjekt koji može da konkuriše za novac, postane institucionalizovan, kao i svi povezani učesnici i sporazumi koje između sebe potpišu. Da ne govorimo o tome koliko se, nakon priznanja, ostali subjekti žele uključiti u biodistrikte", ističe Patricia.

Inače, što se tiče regiona Balkana, jedini biodistrikt nalazi se u Srbiji, Kolubara biodistrikt, a inicijative za uspostavljanje ovakvog načina povezivanja organizacija, udruženja, zadruga proizvođača, kao i nadležnih institucija na lokalnom i regionalnom nivou, postoje u Crnoj Gori i Hrvatskoj, kao razvojna šansa.