Dvanaest i po centimetara zemlje i kiša nahrane osam milijardi ljudi?

Gledajući dokumentarne filmove koji na edukativan i emotivan način govore o poljoprivredi, ekologiji ili bilo kojoj temi koja je nekako u vezi sa ovim čime se bavimo, uglavnom se osećam nadahnuto i prepun optimizma.

A onda završi tih, uglavnom, sat i po. Vratim se u realnost, pregledam vesti ili odem da popričam s nekim poljoprivrednikom i gotovo uvek pomislim da sam zapravo gledao nekakvu fantaziju, a ne dokumentarac.

Kolaps bioraznolikosti

Nedavno sam naišao na studiju u Nature Food kako je Gvajana jedina zemlja koja je u potpunosti samoodrživa u proizvodnji hrane. A znate li koliko njih ima? U ovom "raju“ na zapadu Južne Amerike, čiji su glavni poljoprivredni proizvodi pirinač i šećer, živi 850 hiljada ljudi.

Kako se francuski poljoprivrednici bore za opstanak malih porodičnih farmi?

Prema toj studiji, više od trećine zemalja ne može da zadovolji preporuke za više od dve od sedam ključnih prehrambenih grupa (voće, povrće, žitarice, mahunarke, meso, mleko i riba). Gvajana je jedina zemlja koja pokriva svih sedam grupa, dok Kina i Vijetnam postižu samoodrživost u njih šest.

I onda nekoliko dana kasnije pogledam - opet jedan - optimističan naslov "Šest inča zemlje" ("Six Inches of Soil") reditelja Kolina Ramseja, kojem je glavna misao vodilja kako "Šest inča (12,45 cm - op.a.) zemlje i kiša, hrane osam milijardi ljudi." I ponadam se - iznova.

Prema rečima jednog od aktera već sada proizvodimo dovoljno svih esencijalnih hranljivih materija za svakoga ko je živ, a drugi nas upozorava kako je poljoprivreda glavni uzrok kolapsa bioraznolikosti i drugi najveći uzrok klimatskih promena.

Ipak, najupečatljiviju rečenicu u filmu izgovorio je Satiš Kumar, indijsko-britanski aktivista i govornik, autor desetak knjiga, koji kaže: "Počeli smo da verujemo da je novac važniji od zemlje. Ta ideja mora da se promeni.“

Tematski, film se bavi ekološkom krizom zemljišta, gubitkom bioraznolikosti, klimatskim promenama i problemima industrijskog modela proizvodnje hrane. Regenerativni pristupi prikazani su kroz praktične korake - obradu tla bez oranja, pokrovne kulture, integraciju stoke te ekonomske izazove malih proizvođača.

Film se zalaže za društvene promene: podsticanje donošenja politike koja podržava regenerativne poljoprivrednike i informisanje potrošača o njihovim prehrambenim odlukama.

Glavni protagonisti su troje mladih britanskih farmera, koji prelaze s konvencionalnih na regenerativne metode poljoprivrede.

Ana Džekson pripada 11. generaciji poljoprivrednika iz Linkolnšira. Nakon godina rada u Londonu vratila se na očevo gazdinstvo tokom pandemije COVID-a i zajedno s njim vodi farmu, ali i sprovodi dugoročni, 30-godišnji preokret prema regenerativnoj i agroekološkoj poljoprivredi.

Adrien Gordon bavi se povrtarstvom u Kembridžširu, gde uzgaja raznoliko povrće, uglavnom za lokalno tržište. U dokumentarcu prikazuje izazove i radosti male poljoprivrede i prelazak na regenerativne metode uz podršku mentora i zajednice.

Ben Tomas živi i radi u Kornvolu, gde uzgaja goveda. Njegov model uključuje rotacionu ispašu, upravljanje živicama i šumama na farmi, kao i sistem koji balansira stočarstvo s povećanjem bioraznolikosti.

Bolji način života

Kako sam već spomenuo na početku teksta, film je optimističan, inspirativan i podsticajan. Pruža pogled na mlade ljude koji, uprkos brojnim poteškoćama, pronalaze smisao u pozitivnim promenama u poljoprivredi.

"Šest inča zemlje" nudi nadu i pokazuje da obnova zemljišta nije samo važna za životnu sredinu, nego da svaka osoba može svojim delovanjem da ponudi drugačiji, bolji način bavljenja poljoprivredom od uobičajenog.

A da li je malo naivan? To prepuštam vama da sami procenite.