Histomonijaza ili crnoglavost ćurana pogađa i drugu živinu - kako je prepoznati?

Histomonijaza ili kako se još naziva, crnoglavost ćurana je značajna bolest u ekološkom uzgoju živine na koju su posebno osetljivi ćurani, iako znaju oboleti i druge vrste živine kao što su kokoške i pernate divljači kao što su jarebice, fazani i prepelice. Uzrokuje je jednoćelijski organizam odnosno praživotinja Histomonas meleagridis koja nastanjuje crevo, a može da se proširi i na jetru. Vidljiva je samo pod mikroskopom i posle specijalne obrade i bojenja.

Parazit se u potpunosti prilagodio životu u sluzokoži debelog creva ali za potpuni razvoj potreban mu je i posrednik. U ovom slučaju to je oblić Heterakis gallinarum kojeg često nalazimo kod živine iz slobodnog uzgoja. On nastanjuje debelo crevo i redovno unosi u sebe bičara koji prelazi u njegova jajašca. Jajašca oblića bivaju izbačena u okolinu i zato bičar zaštićen u jajašcu može veoma dugo da preživi. Kišne gliste i muve kao slučajni prenosnici mogu u sebe da unesu ista jajašca pa će ovim putem parazit lakše da dođe do preko potrebnog domaćina.

Prilikom oslobađanja u crevu ptica, bičari brzo prodiru u sluznicu slepih creva gde uzrokuju čireve i nekroze. Portalnim krvotokom ili aktivnim gibanjem kroz trbušnu šupljinu dospevaju i do jetre u kojoj se nastane pa nastaju okrugla nekrotična žarišta koja se povećavaju stalnim razmnožavanjem parazita. Recentna istraživanja su pokazala da njegov opstanak zavisi od prisutnosti bakterija, posebno Escherichie coli koja je i dokazana u njegovim ćelijama. Osim ovog načina, dokazano je da ptice mogu da se zaraze i neposrednim dodirom sa zaraženim pticama.

Kod ćurana je to i prenos direktnim dodirom kloaka zaraženih ptica ili tzv. usisavanjem svežeg izmeta što i dovodi do brzog širenja uzročnika u jatu. Histomonijaza ćurana se najčešće pojavljuje u ekstenzivnim uzgojima ove živine, posebno kad se mlade ptice drže na podu ili na staništima u kojima su prethodno boravile kokoške. Poseban značaj ima u ekološkom uzgoju. Protozoon vrlo dugo preživljava unutar posrednika pa bolest može da nastupi i posle dve godine od poslednjeg izbijanja. Nova istraživanja su pokazala da bičar preživljava i nekoliko sati u vodi i na opremi.

Kada posumnjati na bolest?

Znakovi bolesti nastupaju uglavnom nedelju dana posle zaraze. Ptice su nakostrešene i imaju proliv (izrazito žute boje). Znaju da ugibaju već za nedelju dana. Kod starijih ptica, bolest poprima hronični tok posle kog nastupa trajna imunost. Stanje pogoršavaju drugi uzročnici bolesti kao što je bakterija Escherichia coli i kokcidija. Bolest je često popraćena cijanozom (crnoglavosti) glave i podbradnjaka, odakle i naziv bolesti.

Rašireno je mišljenje da kokoške koje su inače vrlo često zaražene ne pokazuju kliničke znakove što je u suprotnosti sa nalazima novijih istraživanja. Naprotiv, i kod mladih kokošaka se beleži veća stopa oboljenja te srednja smrtnost. Histomonijaza je posebno opasna za mlade nosilje i rasplodne ptice.  

Prilikom obdukcije su vrlo često uočljive upravo promene na jetri. Bolest se u najranijoj fazi pojavljuje u vidu malih čvorića koje se kasnije objedinjuju pa stvaraju opsežnije nekrotične promene na sluznici zadebljalih slepih creva koji se katkad i ljušte. U slepim crevima nalazimo žuto zeleni gusti sadržaj. Nekrotična sluznica zajedno sa crevnim sadržajem katkada i začepljuje crevo.

Promene na jetri su uglavnom okrugle i prečnika oko četiri centimetra, a mogu zahvatiti i čitavu jetru. U sredini promene može da se uoči žuti sirasti sadržaj. Za dokaz uzročnika se uzima materijal kojeg je potrebno odmah pregledati zato je najbolje zatražiti veterinarsku pomoć. Veterinar će znati kako uzeti uzorak te isti poslati u specijalizovanu laboratoriju u kojoj se može uzročnika dokazati posmatranjem pod mikroskopom ili čak nekom molekularnom tehnikom. 

Važna je preventivna zaštita 

Trenutno nema odobrenih lekova za lečenje histomonijaze pa je zato izuzetno važno sprovoditi sve preventivne mere. U istoriji, tzv. nitroimidazoli su uspešno korišćeni za prevenciju i lečenje. Danas smeju da se koriste po preporuci veterinara, ali samo kod ptica koje nisu namenjene konzumiranju.  

Vrlo je važno onemogućiti kontakt ćurana sa kokoškama kao i njihovo držanje u staništima u kojima su prethodno držane kokoške. Potrebno je i temeljno sprovoditi preventivu protiv oblića koji je ujedno važan posrednik i prenosnik uzročnika. Pri tome treba imati na umu da se dehelmintizacijom (lečenjem protiv oblića) ne uništavaju jajašca oblića iz kojih se izlegu zaražene ličinke.

Preporučuje se da se ćurani u intenzivnom uzgoju drže na žičanom podu kako bi se izbegao dodir sa kontaminiranim zemljištem. S obzirom da jajašca posrednika u zemljištu preživljavaju više meseci ili čak godina treba izbegavati njihovo držanje na zemljištu kojeg su prethodno koristile kokoške.