Nema zime za organske proizvode u Italiji

Da se i u oblasti proizvodnje voća i povrća mogu ostvariti dobri rezultati pokazuje primer Jonice bio. Naime, to je naziv komercijalnog brenda za proizvodnju organskog voća i povrća iz Montescagliosa, malog mesta u regiji Pulja, na jugu Italije.

Jonica bio je u sastavu Opjonice, konzorcijuma, tri zadruge i četiri pojedinačna partnera, koji 70 odsto prodaje voća i povrća ostvaruje u zemlje Evropske unije.

Opjonica se bavi samo prikupljanjem i prodajom organskog voća i povrća od ukupno 60 proizvođača, sa ukupno 840 hektara. Više od polovine, tačnije 51 odsto površina je pod povrćem, ostatak pod voćem.

Imaju četiri frigo komore

"Cilj nam je borba za kvalitetan organski proizvod jer tržište traži takve proizvode, naročito na severu i zapadu Evrope. Jonica bio je prepoznata na tržištu i zaista nemamo probleme što se tiče prodaje", istakao je Saverio Interno, rukovodilac otkupa u konzorcijumu.

Dodaje kako većina proizvoda odlazi u Norvešku, Holandiju, Francusku i Belgiju te da im skladišni kapaciteti i pakirnice moraju biti vrhunski, što i, kaže, imaju u hali od 4.825 kvadrata. Osim toga, poseduju i četiri frigo komore. Imaju 85 zaposlenih koji rade 11 meseci godišnje.

Najznačajniji proizvod je vinova loza od koje imaju samo dve sorte sa semenkama. Te sorte plasiraju u Italijji, a sve ostale su bezsemene, jer su najtraženije na tržištu centralne i severne Evrope, naglasio je.

Najviše problema sa Xylellom

Saverio ističe da konzorcijum ispunjava standarde u vezi sa organskom proizvodnjom, a poseduje i sertifikate IFS, BIOSUISSE ORGANIC, GLOBAL GAP i Prodotti biologici. Proizvodi se pakuju u papirnu, drvenu i plastičnu ambalažu. Prema njegovim rečima, u Italiji je trenutno 19,8 odsto obradivih površina pod organskom proizvodnjom, a cilj Evropske unije je 25 odsto do 2030. godine. Neke kulture, naročito povrtarske, u Italiji su već dostigle 25 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

"Od povrća najviše otkupljujemo lubenice, dinje, tikve, šparoge, celer, salatu, radič, krompir, komorač, kupusnjače, praziluk, artičoku, a od voća kruške, šljive, kaki, nar, citruse, masline", navodi.

Dodaje kako upravo s maslinama imaju problem s bakterijom Xylella fastidiosa koja im poslednjih godina najviše napada stara stabla maslina, pa se počelo sa sadnjom tolerantnijih sorti.

Pojasnio je kako svaki proizvođač ima svog savetodavca kojeg plaća konzorcijum i koji kontrolišu proizvodnju na imanjima, čak i tokom berbe kada se uzimaju uzorci za uzorkovanje. Proizvođači dobijaju i rasad povrća, kao i nove sadnice voća, a otplaćuju ih rodom.