Organski čajevi iz Banata stižu i do Australije

Pre desetak godina, porodica Kurunci iz Banatske Topole kod Kikinde rešila je da se bavi organskom proizvodnjom lekovitog bilja. Prvih nekoliko godina su samo testirali zemljište i upoređivali koje od mnogih lekovitih biljaka najbolje uspevaju u ovom delu Vojvodine.

Ispostavilo se da na banatskoj zemlji najbolje rastu kamilica, nana i matičnjak. Sada ove lekovite kulture zauzimaju na njihovom imanju 38 hektara pod organskom proizvodnjom Prvih pet godina su bile eksperimentalne, a vremenom su obezbedili sve neophodne mašine za setvu, sušenje, doradu i preradu ovih lekovitih biljaka.

"Deo biljaka sušimo i prerađujemo u čajeve, a deo koristimo za destilaciju eteričnih ulja. Sertifikat za organsku proizvodnju dobili smo 2019. godine", kaže na početku razgovora Dejana Kurunci koja zajedno sa suprugom stoji iza ove porodične proizvodnje - od semena do pakovanja.

Većinu izvoze

Srbija, nažalost, kaže naša sagovornica, nije tržište za čajeve, već 99 odsto proizvodnje izvoze u zemlje Evrope. Čak pet tona kamilice je otišlo u daleku Australiju. S obzirom na to da je Dejana po struci medicinska sestra i smatra da su čajevi čarobni napici koje ne treba koristiti samo kada smo bolesni, odlučila je da njihov brend nosi naziv Satura organic.

"Ime je nastalo od reči sano što znači zdravo i natura što znači prirodno."

Kada je reč o procesu proizvodnje lekovitih biljaka, najviše posla, kaže, ima u periodu berbe kamilice, tokom maja i juna meseca. Tada se organizuje i dodatna radna snaga.

"Kamilicu gajimo na površini od 18 hektara, a setva se obavlja tokom oktobra i novembra. Nakon toga svakodnevno obilazimo useve, sve dok ne nikne", ističe ona.

Kamilica - majka, kraljica

U zavisnosti od vremenskih uslova, tokom maja se cvet kamilice nosi u laboratoriju kako bi se obavile određene analize. Kada analize pokažu da u cvetu ima dovoljno eteričnog ulja, onda počinje berba koja traje dve do tri nedelje.

"Kamilica se nakon berbe ubacuje u mašine za preradu, onda se dorađuje i ide na sušenje", kaže nam i dodaje da se posle sušenja pakuje u kutije od 10 do 15 kilograma i na kraju izvozi.

Na pitanje kako bi ona opisala kamilicu, ona odgovara:

"Majka, kraljica. Svaka je kuća ima. Mi čaj pijemo tokom cele godine, a kada u maju izađem na polje kamilice osećam se kao da sam na aroma terapiji."

"Jedna dobra, jedna loša godina"

Kada je u pitanu proizvodnja nane, osim čajeva, ova porodica distribuira i eterično ulje koje se razblažuje ukoliko se koristi kasnije za izradu sapuna, kao i u inhalacione svrhe.

"Nana je fantastična za respiratorni sistem. Međutim, ne mogu sa sigurnošću reći da smiruje i stomačne tegobe, zato što nekom organizmu ne prija menta", napominje naša sagovornica i dodaje da ovu lekovitu biljku proizvode iz rasada na proleće, a beru tokom avgusta, ako je do tada ne sprži sunce.

Suša i ekstremno visoke temperature su, kaže, negativno uticale na prinos nane i kamilice ove proizvodne godine, pa od očekivanih 15 tona kamilice, nije bilo ni dve tone. Nanu je takođe spržilo sunce, iako su imali sistem za navodnjavanje.

"Jedna dobra, jedna loša godina. Tako smo navikli, ali ne odustajemo", ističe.

Kako su uzgajivači čaja postali vlasnici fabrika u Keniji

Kada su u pitanju planovi za budućnost, Kurunci nemaju mogućnost za proširenjem površina pod lekovitim biljem, jer je veliki problem pronaći dovoljan broj sezonskih radnika kada je to najpotrebnije.

Na samom kraju razgovora, zaključuje, da navike u ispijanju čajeva treba stvarati od malih nogu, kao i da roditelj ne treba da veže čaj samo za bolest kod deteta, već da ga uvrsti u svakodnevnicu.