Proizvođači organske hrane udruženi u Biodistrikt Kolubara - jedini u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi

Osnovan u maju prošle godine u selu Tolić u Opštini Mionica, Biodistrikt Kolubara je prvi takve vrste u Srbiji, ali i u Jugoistočnoj Evropi. Zasnovan je na principima i modelu organske poljoprivrede i udruživanja proizvođača, sa ciljem razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti.

"Pre dve i po godine to je bio nivo naučne fantastike, nešto što je i u svetu tek počinjalo da se razvija. Italija se može smatrati kolevkom ovog koncepta. U maju 2023. napravljeni su prvi koraci, bio je dobar odziv poljoprivrednika, istraživača, fakulteta, medija i zato je region Kolubare i odabran kao pilot područje za uspostavljanje prvog biodistrikta u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi", rekla je Ivana Simić, generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbia Organika", prilikom posete medija ovom biodistriktu.

Prednosti Kolubarskog regiona

Od osnivanja, ističe, započeta je misija da kroz saradnju doprinese lokalnom regionalnom razvoju. Kolubarski okrug ima velike prirodne, društvene i kulturno-istorijske prednosti koje do sada nisu iskorišćene na pravi način.

"Počelo se sa grupom organskih proizvođača koja nije bila velika, ali se u početku nismo vodili kvantitetom. Bilo je bitno da su ljudi u ovom regionu Kolubare brzo prepoznali ono što mi pričamo i šta želimo da uspostavimo, pa se tako krenulo u formiranje biodistrikta."

Kako je dodala, koristili su prednosti i karakteristike lokalnog podneblja kako bi bili originalni.

"Nismo se strogo držali onoga što biodistrikt predstavlja u svetu, već da priča bude potpuno prilagođena Srbiji", pojasnila je Simićeva.

Originalan koncept

Model Biodistrikt Kolubara je napravljen tako da uspe u Srbiji, prilagođen je prilikama, situaciji na terenu i mentalitetu i to se pokazalo kao uspešno.

"Dobili smo veliko priznanje od mreže za tu metodologiju koju prati i pravilnik kao uputstvo za sve one koji bi u budućnosti hteli da razviju biodistrik u Srbiji, a Biodistrikt Kolubara je prepoznat na međunarodnom nivou. Postao je deo međunarodne mreže ekoregiona i uvršten je na njihovu oficijelnu mapu, i to sve za manje od godinu dana otkako smo ušli u ovaj proces", naglasila je ona.

Statistika pokazuje da je seosko stanovništvo po godinama staro i da nosioci poljoprivrednih gazdinastava imaju uglavnom više od 65 godina. To otvara pitanje i da li će za koju deceniju imati ko da se bavi poljoprivredom? Ovakav model mogao bi biti i prekretnica da se mladi ljudi ohrabre i počnu baviti poljoprivredom.

Primer bi mogao biti Pavle Đorđević (naslovna fotografija, op.ur.), o kojem smo nedavno i pisali, a koji je od 2017. godine pokrenuo organsku proizvodnju u selu Gornja Bukovica, a sada obavlja i poslove koordinatora Biodistrikta Kolubara.

"Kada se odlučivalo koji kraj će biti biodistrik, da li Zlatiborski okrug, južna ili istočna Srbije, izbor je pao na Kolubarski okrug, jer je ovde već saradnja između organskih farmi, turističkih agencija i drugih subjekata, pa ga je bilo lako i formalno osnovati", kaže Đorđević.

Čuvaju se priroda, biodiverzitet i resursi

Osim organske proizvodnje, veoma je važno očuvanje prirode i biodiverziteta, ali i da se očuvaju resursi.

"Na primer, oreže se voće, pa se iseckano granje stavi kao prvi sloj. Pokosi se trava i to bude drugi sloj, potom se stavi seno i to predstavlja sendvič model. Onda se to sve malo razgrne, ubaci se zemlja i posade biljke", pojašnjava on, dodajući da taj perma model kreće da se razlaže, kompostira i tu poraste zdrava biljka.

"Ona ne mora da se đubri, nema okopavanja, manje je korova, a ujedno, iskorišćeni su resursi iz okoline. Neće biti otpada, a ljudi su uglavnom to spaljivali, što nije dozvoljeno, a i štetno je za okolinu."

Perma model koji Đorđević primenjuje na svom imanju je takav da nema više oranja, freziranja zemljišta, a biodiverzitet je buknuo.

Kvantitet ili kvalitet - lako je odabrati

"Organska proizvodnja je regenerativna, oživljava celu prirodu, ne koristi hemijska sredstva. Na nekim površinama smo obustavili obradu zemljišta, pa su se pojavile neke nove vrste biljaka", navodi on.

Kako ističe, u ovom kraju sada postoji i organska farma sa bušama, autohtonom rasom goveda, koja je u početku brojala pet, a danas ima oko 30 grla.

Beograd zamenio netaknutom prirodom: Pavle je ostvario svoj san o organskoj proizvodnji

"One su samoodržive, zahvalne za gajenje, potrebne prirodi. Iako su niskoproduktivne, kvalitet njihovog mesa i mleka je na visokom nivou i one su nam neka vrsta prekretnice, da stanemo i zapitamo se čemu težimo, kvantitetu ili kvalitetu", zaključuje on.

Naredni korak je da se uradi takozvana harmonizacija proizvodnje i obezbedi komplementarnost proizvoda, što podrazumeva da jedni gaje šargarepu, drugi cveklu, treći nešto treće i da se na taj način obezbedi zajednički nastup na tržištu.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Organela/Borka Marković}