Zašto je Daliborka odustala od novinarstva i otišla u selo da pravi prirodnu kozmetiku?

Daliborka Alihodžić iz Niša podstanarski život u gradu zamenila je pre osam godina životom u sopstvenoj kući na selu, a pre dve godine napustila je posao dopisnika "Večernjih novosti" i posvetila se izradi prirodne kozmetike.

Od lekovitih trava, macerata, voska i drugih prirodnih sirovina ona izrađuje sapune, meleme, micelarne vode...

Daliborka za Agroklub priča da su obe odluke iznenadile mnoge njene prijatelje, ali da se ona ni jednog trenutka nije pokajala što je promenila posao i život u gradu zamenila životom u kući koja se nalazi u blizini Lazarevog Sela.

"Rođena sam u Vlasotincu, živela sam u Leskovcu i u Nišu, ali mi se uvek dopadao život na selu. Uviđala sam sve nedostatke života u gradu. Drugi ti određuje kada ćeš i koliko da se greješ, gde ćeš da se parkiraš... U Nišu ima parkova, ali nisi u prilici da svakog dana odeš da šetaš", objašnjava ona svoje razloge preseljenja.

Pet godina tražili kuću

U gradu je sa svojom porodicom živela kao podstanar i shvatila je da bi morala doživotno da otplaćuje kredit za kupovinu sopstvenog stana u gradu, a to joj se nije dopalo.

"Želeli smo nešto svoje, ali na selu. Pet godina smo tragali za kućom i na kraju smo je pronašli pored Lazarevog Sela. Ovo mesto udaljeno je 10 kilometara od prvog tržnog centra u Nišu, a 15 kilometara od centra grada. Na tri, četiri kilometra nam je Gadžin Han u kome imamo prodavnicu, poštu i Dom zdravlja za neke hitne slučajeve."

Doktorantkinja Danijela Mladenović jedina na svetu proizvodi ulje od drenjine

Odluka da se presele na selo, dodaje, pokazala se posebno ispravna u vreme epidemije korona virusa.

"Bili smo slobodni, rasterećeni toga kada je zabrana kretanja, a kada nije. Bili smo svoji na svome, a već smo bili napravali i naš zoo kutak. Preuzeli smo brigu o nekoliko napuštenih pasa i mačaka, nabavili smo pčele, kokoške, gusku i patku", kaže naša sagovornica.

Otkud novinarka u svetu kozmetike?

Sapune i kozmetičke proizvode počela je da izrađuje nakon što je upoznala sada pokojnog Goražda Čuka, vlasnika "Eko plantaže" u Tamjanici i osnivača Udruženja umetnika Pigmalion.

"Eko plantaža u Tamjanici ima hektare i hektare lavande, smilja i ruža. Dosta sam vremena provodila u tom okruženju, jer sam radila kao portapol Udruženja Pigmalion. Goražd mi je bio velika podrška da krenem sa proizvodnjom prirodne kozmetike, a imala sam i nadohvat ruke sirovine jer se na plantaži izrađuju eterična ulja, hidrolati i macerati."

Kako priča, počela je da pravi sapune, a Goražd joj je obezbeđivao tržište.

"Kasnije sam se osamostalila jer je Goražd imao previše obaveza. Posvetila sam se proizvodnji prirodne kozmetike i odlučila da napustim novinarstvo."

Kako pojašnjava, postoji mnogo razloga što je odlučila da to uradi.

"Nije mi više prijala ta atmosfera koja je trenutno u srpskom novinarstvu. Nisam imala kredite, dete sam iškolovala i nisam imala potrebu da se više osećam zarobljenom", kaže ona.

Pohađala školu prirodne kozmetike

Prilikom donošenja odluke da uplovi u druge profesionalne vode, dodala je, nije se mnogo dvoumila jer se ne boji promena i smatra da ljudi ne treba da rade jedan posao do penzije.

"Nema razloga da radimo nešto što nas ne čini srećnim i što nas ne ispunjava ili na bilo koji način ne pronalazimo sebe. To se onda odrazi na naše zdravlje", kazala je naša sagovornica.

Pohađala je u nekoliko navrata školu prirodne kozmetike Darinke Ilić koja je priznata na Balkanu kao tvorac prirodne kozmetike. Dosta toga je naučila iz tekstova na internetu, posebno u Fejsbuk grupi "Hemija sapuna".

"Hladnim postupkom pravim kremaste sapune. Ne dodajem u sapune mleko, med i te stvari koje marketinški zvuče primamljivo, ali nemaju nikakvog efekta. Pravim ih od palminog ulja, kokosovog ulja, maslinovog ulja, ši butera i ricinusa. Dodajem samo eterična ulja i to je to. Pravim i glicerinske sapune, ali bez kupljenih sapunskih baza."

Tu su i pčele

U svom dvorištu ima i 21 košnicu sa pčelama, pa tako ima i vosak koji joj služi kao osnova za izradu melema za zarastanje rana. Pravi i micelarnu vodu za čišćenje lica, ali ne koristi hemijske proizvode već ulja rastvorena u ružinom hidrolatu, pantenol i glicerin.

"Ćerka je imala velike probleme sa kožom, a nisu bile pubertetske akne, javile su se kasnije. Ne znam koliko je novca potrošila na sve moguće preparate i tretmane. To se sve pogodilo sa mojim pokušajem da se bavim prirodnom kozmetikom. Napravila sam neke preparate uz Darinkinu pomoć i moja Marija ima sada savršeno lice", govori naša sagovornica.

Smatra da je žalosno što su naša sela pusta i što se ljudi u selima žale da nemaju od čega da žive.

"Mogli bi da bez velikih ulaganja počnu da prave sapune od svinjske masti, koji su sada ponovo na ceni jer su odlični za pranje i skidanje fleka. Ne treba im kazan za kuvanje masti. Potreban im je štapni mikser i određena količina natrijum-hidroksida, odnosno žive sode, da bi se obavio postupak saponifikacije“, kaže Daliborka, dodajući da je primetila da je među našim ljudima, posebno mladima koji puno vremena provode u kancelarijama i za računarom, sve veće interesovanje za odlazak na selo i kupovinu proizvoda od prirodnih sirovina.

"Prodaja nije problem, naročito kada se ljudi uvere u kvalitet vaših proizvoda", zaključuje ona.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Biljana Ljubisavljević}