"Zdravo iz vode" - simbioza paradajza i šarana na gazdinstvu Miljana Gaševića

U potrazi za zdravijim načinom proizvodnje hrane koja isključuje primenu pesticida, porodica Gašević iz Trupala kraj Niša pre godinu dana je odlučila da se bavi akvaponijom. S obzirom na to da ovaj vid proizvodnje nije toliko zastupljen kod nas, morali su mnogo toga da nauče kako bi se uspešno izborili sa izazovima koje ova proizvodnja nosi.

Naime, akvaponija je simbioza riba i biljaka gde u zatvorenom sistemu kruži voda koja je podjednako značajna za normalan rast i razvoj i jednih i drugih organizama.

Prvo ribe, pa biljke

Vodeći se idejom da od toga može nastati pravi biznis, poljoprivredni proizvođač Miljan Gašević iz pomenutog sela podiže plastenik površine 200 m² u kome postavlja svu neophodnu opremu za akvaponiju, počev od bazena sa ribama do šljunka za uzgoj Čeri paradajza kao i sorte Kornabel, a prošle godine gajili su i papriku.

Tako nastaje brend "Zdravo iz vode" čiji proizvodi vrlo brzo postaju poznati široj okolini. Razgovor sa njim počinjemo time što nam pojašnjava kako počinje proces ove neobične proizvodnje.

"Prvo se ribe unose u plastenik i to mesec dana pre sadnje paradajza kako bi u tom periodu uspele da stvore sve neophodne materije koje biljke koriste za svoj rast i razvoj", kaže on.

Zaokružen ciklus kruženja vode

Kako dalje nastavlja, paradajz se gaji u kadi u kojoj se nalazi šljunak bogat nitrifikacionim bakterijama koje razlažu amonijak na nitrite. Nitriti se potom razlažu na nitrate koji su lakopristupačni biljkama i uz pomoć kojih biljka normalno raste i razvija se.

"Riblje đubrivo je visoko kalorično, pa je razblaživanje u odnosu 1:10 obavezno."

Ciklus kruženja vode počinje tako što se ona pomoću pumpe i sistema doprema do bazena sa ribama, potom prolazi kroz filtere i odlazi do biljaka koje je prečišćavaju. Tako prečišćena, ponovo se vraća ribama čime se postiže smanjenje gubitka vode za čak 50 odsto u odnosu na konvencionalan način proizvodnje.

Odlučio se za uzgoj šarana

Što se tiče vrste riba koje se koriste u akvaponiji, literaturni izvori nalažu da to bude šaran, kečiga ili tilapija. Naš sagovornik pojašnjava zašto se odlučio za uzgoj šarana, kojih je trenutno u bazenima tačno 294.

"Lak je za čuvanje, prilagođen našim uslovima gajenja. Nema salmonelu, a ni ešerihiju."

Akvaponija - novi pomak u proizvodnji biljaka i ribe

Osim što biljke i ribe žive u nekoj vrsti simbioze, ovim vidom proizvodnje se izbegavaju i sva moguća zagađenja iz vazduha, ali i iz zemljišta, a voda koja potiče iz njihovog bunara je mikrobiološki i hemijski ispitana i potpuno ispravna.

Gaševići su u stalnom kontaktu sa stručnjacima, a usavršavanje i sticanje novih saznanja o akvaponici dodatno ih motiviše da nastave da se bave ovim poslom. A da bi razbili predrasude o korišćenju pesticida, oni mogu da dokažu da ih uopšte ne koriste.

"Obzirom da je u pitanju zatvoren sistem, ako bi se sipalo bilo šta od uobičajenih hemikalija za uzgoj biljaka, ribe to ne bi preživele", napominje naš sagovornik.

Paradajz kakav su gajile naše bake

Kako je u pitanju zaštićeni prostor, pojava štetnih insekata nije nemoguća, ali nije ni tako česta. Biljne vaši su se javile prošle godine i to ne u većoj brojnosti.

Kada je reč o kvalitetu plodova, ovaj Nišlija nam prenosi iskustva i komentare zadovoljnih kupaca koji kažu da ukus podseća na onaj paradajz kakav su bake nekada gajile. Za jedan kilogram ovog potpuno zdravog povrća treba izdvojiti 500 dinara što mnogima ne predstavlja problem kada je u pitanju dobar i kvalitetan proizvod. Prošle godine proizveli su 1,3 tone paradajza.

Vađenjem paradajza u oktobru se ne završava proizvodnja, već se umesto njega sadi crni luk. Ove godine Gaševići imaju u planu da gaje i zelenu salatu čime će upotpuniti jednu proizvodnu godinu.