• Miskantus
  • 25.12.2018. 16:15

Miskantus, građevinski materijal budućnosti sa - njive

Objekti zidani od blokova na bazi miskantusa zadovoljavaju potrebe u vezi sa sprečavanjem gubitka energije, pa nisu potrebni dodatni izolacioni materijali, čija proizvodnja emituje značajne količine gasova sa efektom staklene bašte.

Foto: Vladimir Janković
  • 361
  • 161
  • 2

Naš sagovornik Vladimir Janković i njegovi saradnici iz udruženja UNEKOOP, kroz praktičan primer, dobili su rezultate gajenja miskantusa i utvrdili koje su to njegove potrebe. Kako navode, komercijalna eksploatacija počinje nakon treće godine, a prinosi nakon pete i kreću su oko 15 t/ha.

"UNEKOOP je 2012. godine u Paraćinu na dve lokacije zasnovao ogledno - demonstraciona polja, koja su nam pomogla da proverimo literarna znanja o miskantusu i dokažemo mogućnost i opravdanost njegovog gajenja na našem podneblju. Miskantus u decembru "odbacuje" lišće, koje ima ulogu malča za sprečavanje korova, ali i izvora hrane, jer se uz pomoć mikroorganizama od stelje opalog lišća formira kompost. Optimalni vek plantaže je do 20 godina", kaže Janković.

Kako se gaji miskantus?

Miscanthus x Giganteus predstavlja višegodišnu C4-travu, koja zahvaljujući efikasnoj fotosintezi dostiže visinu i do tri metra. Radi se o sterilnom hibridu, što je veoma važno, jer ne postoji opasnost od njene invazivnosti. Podizanje zasada prevashodno se vrši rizomima. Za podizanje  jednog  hektara potrebno je 12.000 rizoma. U poslednje vreme razvijena je tehnologija direktnim zasađivanjem sadnica, koje su proizvedene u labaratorijskim uslovima (mikropropagacijom). Zaštita od korova važna je samo u prvoj godini, jer se u kasnijem periodu miskantus uspešno bori sa korovima. Iz jedne sadnice nakon nekoliko godina formira se busen od preko 50 stabljika. Ovo je veoma važno i sa ekonomskog i ekološkog stanovišta, jer je upotreba hemijskih sredstava svedena na minimum. Prihrana je važna samo u prvih par godina. 

Miskantus - energetska trska pogodna za komercijalni uzgoj

Miskantus
Ogledno polje u Paraćinu

Miskantus u proizvodnji betona i izolacionih materijala

Na klimatske promene uticao je veliki broj štetnih faktora, koji su na žalost nastali delovanjem čoveka, koji je prirodne resurse uzimao zdravo za gotovo. Ekološkim osvešćivanjem postaje nam jasno da će čovečanstvo opstati jedino uz pimenu čistih tehnologija uz maksimalnu posvećenost očuvanju životne sredine i prirode, pa se iz tog razloga u svakoj sferi konstantno vrše istraživanja kojim bi se upravo ti negativni faktori eliminisali ili sveli na minimum.

Beton na bazi miskantusa karbonski je negativan iz razloga što je količina deponovanog CO2 tokom uzgoja ove trave veća od ukupne emisije CO2 emitovane za njegov uzgoj, posebno ako se zna da je ozbiljniji utrošak energije i preparata potreban samo u prvoj godini podizanja zasada. U narednih 20 godina eksploatacije potrebna je samo energija za njegovu žetvu i transport.

Na pozitivan CO2 bilans utiče činjenica da se umesto klasičnog cementa, čija je proizvodnja značajni emiter CO2 (3. mesto na globalnom nivou), koristi hidraulični kreč. Na osnovu preliminarnih  ispitivanja utvrđeno je da se u 1m3 nisko-karbonskog betona može deponovati oko 150 kg CO2. Indirektni uticaj na redukciju gasova sa efektom staklene bašte (GHG) može se sagledati kroz uštede na emisije tokom transposta, ako se ima u vidu da je beton na bazi miskantusa tri puta lakši od opekarskih blokova, odnosno do osam puta od betonskih. Takođe, objekti zidani od blokova na bazi miskantusa zadovoljavaju potrebe u vezi sa sprečavanjem gubitka energije, pa nisu potrebni dodatni izolacioni materijali tipa polistiren ili kamena vuna, čija proizvodnja emituje značajne količine GHG.

Pionirski poduhvat u Srbiji - "Biogradnjom do bolje klime"

U pionirski poduhvat istraživanja mogućnosti korišćenja miskantusa za proizvodnju nisko-karbonskih betona i izolacionih materijala za prostore Srbije upustio se konzorcijum koji sačinjavaju Fakultet  za primenjenu ekologiju "Futura", UNEKOOP i nekoliko kompanija. Naš sagovornik ukazuje da ne postoje slična iskustva u našem okruženju i da je uspostavljena saradnja sa nekoliko sličnih naučno-istraživačkih inicijativa koje se trenutno realizuju u Evropi.

Projekat "Biogradnjom do bolje klime", koji pomenuti konzorcijum realizuje, samo je  jedan od pokušaja da se  odgovori na činjenicu da emisije GHG u zgradarstvu predstavljaju 36% ukupnih emisija na evropskom nivou. Pored toga, zbog  svog povoljnog karbonskog otiska, povoljnih karakteristika po zdravlje ljudi  i zadovoljenja tzv eco friendly principa, beton na bazi miskantusa  potpuno zadovoljava zahteve "zelene gradnje", koja je poslednjih godina u izuzetnoj ekspanziji.

"Prvi rezultati pokazuju da miskantus ima ogroman potencijal za korišćenje u ovoj gradnji. U toku su laboratorijska istraživanja u cilju obezbeđivanja potrebnih sertifikata i početka proizvodnje nisko-karbonskog betona. Zbog  prirodne izmene vlage, izostanka alergenih veštačkih materijala i izuzetnih termičkih svojstava, boravak u objektima od ovih materijala pruža mnogo veću zdravstvenu i ekološku bezbednost“ objašnjava Janković.

Janković
Vladimir Janković

Inicijativa za povećanje konkurentnosti gajenjem miskantusa

Sagovornik ističe činjenicu da u Srbiji postoje ogromni potencijali za uzgoj miskantusa, imajući u vidu da postoji veliki procenat  površina koje se ne obrađuju. Prema njegovim slobodnim procenama, trenutno ne postoje ozbiljni zasadi i ukupna površina ne prelazi 100 ha

Gajenjem miskantusa srpski poljoprivrednici bi mogli da prevaziđu problem nekonkurentnosti u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, objašnjava Janković i dodaje da se, sa druge strane, Srbija kao članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope obavezala da značajno poveća udeo obnovljivih izvora energije u svom energetskom miksu:

"Imajući u vidu ograničenu dostupnost biomase od šumskih i poljoprivrednih ostataka, podizanje zasada brzorastućih energetskih biljaka predstavlja jedno od rešenja da se obezbede konstantni izvori biomase. Uključivanje naših poljoprivrednih gazdinstva u proizvodnju miskantusa obezbedilo bi im dodatne prihode, jer se radi o proizvodnji sa obezbeđenim plasmanom. Indentifikujući visoke troškove za nabavku sadnog materijala (rizoma), kao jedan od osnovnih problema za povećanje površina pod miskantusom, UNEKOOP je pokrenuo inicijativu preko RG Nacionalg konventa o EU za poglavlje 11 i Mreže za ruralni razvoj  da u okviru budućeg IPARD 3 jedna od mera bude  finansiranje  podizanja zasada miskantusa. U prilog ove inicijative govore postojeće podsticajne mere za ove namene (Holandija, Belgija, Irska)".

Višestruka primena miskantusa

Osim u građevinarstvu, ova biljka ima višestruku primenu. Miskantus se pre svega koristi kao brzorastuća energetska biljka za korišćenje u energetske svrhe, bilo za direktno sagorevanje u obliku sečke, briketa  i peleta, kako se najčešće i koristi kod nas, ili kao sirovina za dobijanje bio-etanola ili u reaktorima za dobijanje biogasa. Količina od 2,23 kg miskantusa sa 14% vode, odgovara grejnoj vrednosti litre lož ulja. Poslednjih godina miskantus se zbog pozitivnih zdravstvenih svojstava koristi kao prostirka u stajama za konje, ali i kao i malč u hortikulturi.


Tagovi

Miskantus Eko gradnja Beton Zelena gradnja Građevinski materijal Paraćin UNEKOOP Futura Vladimir Janković


Autorka

Julijana Radenković

Julijana je master diplomirani agroekonomista. Autor nekoliko naučnih radova. Moto: "Ko hoće nešto da učini, nađe način, a ko ne želi, nađe izgovor".