Preko Ruralnih centara do evropskog novca

Polovinom sledeće godine biće objavljeni prvi konkursi za projekte iz fondova Evropske unije za podršku poljoprivredi u Srbiji. Toliko otprilike i poljoprivrednici iz Šumadije imaju vremena da se informišu i nauče kako da dođu do novca iz fondova, iz čije kase bi prvi evri mogli da stignu tek 2017. godine.

Goran Miljković, iz Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, čije je sedište u Kragujevcu, kaže da je potpisivanjem predpristupnih dokumenata aktivirano čak 175 miliona evra iz IPARD programa namenjenih subvencijama u agraru. Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja pokušava da informiše i edukuje poljoprivrednike kako da konkurišu i dobiju novac za ulaganja na svojim parcelama. Lokalna samouprava formirala je i pet Ruralnih centara u kojima će poljoprivrednicima biti objašnjeno na koji način mogu da dođu do evropskog novca.

Kome je namenjen novac?

"IPARD programi su namenjeni za one koji su se već dokazali u poljoprivrednoj proizvodnji i sada su im potrebna sredstva isključivo za unapređenje konkurentnosti. Država treba tehnički da se pripremi, da formira IPARD agenciju preko koje će ta sredstva da plasira. Polovinom sledeće godine biće objavljeni prvi konkursi za dostavljanje projekata, a prvi novac treba očekivati u 2017. godini, navodi Goran Miljković, menadžer Regionalnog ruralnog centra pri Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Ovaj evropski program u potpunosti je usaglašen sa nacionalnim merama. Ali, nije moguće istovremeno koristiti i nacionalnu, i evropsku finansijsku podršku. "Primera radi, ukoliko se kroz nacionalne mere subvencionišu višegodišnji zasadi, onda nema sredstava za to u IPARD-u. Ali, kada podignemo te zasade uz pomoć nacionalnog novca, evropskim novcem možemo izrađivati hladnjače, sušare, i sl., navodi Miljković.

Prvo uloži, pa čekaj povraćaj

Osim ovog uslova, od posebne je važnosti detaljno objasniti način kako se koriste sredstva iz IPARD programa. "Osnovna pogodnost IPARD programa je povraćaj sredstava od 60, 65 i 70 procenata. 60% za poljoprivredna gazdinstva, fizička i pravna lica, 65% za lica koja su u trenutku podnošenja projekta mlađa od 40 godina, i 70% povraćaja sredstava za planinska područja. Na teritoriji Kragujevca u poslednju grupu spadaju sela Dulene, Ljubičevac, Adžine Livade, Bukurovac, Trešnjevak i Ramaća. Investicija mora da se realizuje u potpunosti da bi se koristila ova sredstva. To će verovatno biti i najveći problem. Mora da se sav novac uloži u projekat pa tek onda da očekuju povraćaj", dodaje Miljković.

Dva hektara pod žitaricama kao uslov?!

Da bi se poljoprivrednicima olakšalo obezbeđivanje sopstvenih sredstava za realizaciju ovakvih ulaganja, Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa poslovnim bankama, trebalo bi da pokrene kreditnu liniju sa povoljnijim uslovima otplate.

Za poljoprivredna gazdinstava u Šumadiji postavljeni su kriterijumi gde će u određenoj meri novac moći da iskoriste u sektoru proizvodnje mleka i mesa, ali to je manji broj domaćinstava i pravnih lica. U delu poljoprivredne mehanizacije, međutim, gde je jedan od kriterijuma posedovanje dva hektara pod žitaricama, moći će da konkuriše veći broj njih sa ovog područja.

Ruralni centri kao infopultovi

Pet Ruralnih centara koje je osnovao Grad Kragujevac, obuhvataju 30 sela. U njima će poljoprivrednici dobiti podršku za podnošenje prijava za projekte Ministarstva poljoprivrede i Evropske unije. Podrška se sastoji u pomoći oko određivanja problema, pomoći kod apliciranja, pronalaženju aktuelnih konkursa. Centri se nalaze u selima Stragari, Dobrača, Gornja Sabanta, Čumić i Donje Komarice. Zanimljivo je da je lokalna administracija ovog puta iskoristila već postojeće resurse u Mesnim zajednicama, tako da osnivanje ovih centara nije donelo dodatni trošak.