# @KLUB (1995)

Odlična ponuda tovljenika na stočnoj pijaci u Ristovcu, kod Vranja, a cena po kilogramu žive vage samo 250 dinara.

Osamdesetpetogodišnja Milika Agatonović iz Velike Plane kraj Prokuplja plete tradicionalne čarape i u Novoj 2026. godini!

Iako je posle Nemačke drugi najveći proizvođač božićnih jelki u Evropi, Danska je najveći svetski izvoznik, kaže Klaus Jeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. Iz ove zemlje svake godine se izveze oko devet miliona... Više [+]

Iako je posle Nemačke drugi najveći proizvođač božićnih jelki u Evropi, Danska je najveći svetski izvoznik, kaže Klaus Jeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. Iz ove zemlje svake godine se izveze oko devet miliona jelki, od čega polovina završi na nemačkom tržištu, dok se ostatak šalje širom Evrope, ali i u udaljene destinacije poput Dubaija, Vijetnama i Hongkonga. Božićne jelke u Danskoj se gaje na oko 20.000 hektara, a samo tokom 2024. godine ovaj sektor ostvario je prihod od oko 160 miliona evra. Ključ uspeha danske proizvodnje je nordmanska (kavkaska) jela, koja je još osamdesetih godina potisnula smrču i postala najtraženija božićna jelka u Evropi. #bozicnajelka
Foto: Pexels

Prema oceni meteorološkinje Irine Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, 2025. godina ostaće upamćena kao trenutak kada su klimatske anomalije postale pravilo, a ekstremni vremenski događaji deo svakodnevice. Iako je 2024. bila naj... Više [+]

Prema oceni meteorološkinje Irine Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, 2025. godina ostaće upamćena kao trenutak kada su klimatske anomalije postale pravilo, a ekstremni vremenski događaji deo svakodnevice. Iako je 2024. bila najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je potvrdila ulazak klimatskog sistema u novi režim. Podaci programa Kopernikus pokazuju da je 2025. bila druga ili treća najtoplija godina ikada, čime je period 2023.–2025. postao najtopliji trogodišnji niz u istoriji. Posebno zabrinjava činjenica da je, uprkos očekivanom zahlađenju usled pojave La Ninje, globalna temperatura ostala izuzetno visoka, što ukazuje da je prag od 1,5 °C već postao realnost, a ne upozorenje. #klimatskepromene

Privredna komora Srbije pozvala je kompanije, institucije i organizacije da se prijave za učešće u poseti privredno-državne delegacije Republike Srbije međunarodnom sajmu KEY Energy Transition, koji će biti održan od 4. do 6. marta 2026. u... Više [+]

Privredna komora Srbije pozvala je kompanije, institucije i organizacije da se prijave za učešće u poseti privredno-državne delegacije Republike Srbije međunarodnom sajmu KEY Energy Transition, koji će biti održan od 4. do 6. marta 2026. u Rimini Expo centru. Ova manifestacija posvećena je obnovljivim izvorima energije i energetskoj tranziciji, sa fokusom na solarnu i energiju vetra, skladištenje energije, energetsku efikasnost, električnu mobilnost i održive gradove. Za 20 učesnika iz Srbije obezbeđeni su besplatan smeštaj sa doručkom, lokalni transferi i ulaznice za sajam. Rok za prijavu je 19. januar 2026. godine, a prednost će imati subjekti čija je delatnost povezana sa temama sajma. #obnovljiviizvorienergije

Vlada Srbije usvojila je Pravilnik kojim se uređuje oblast starih i umetničkih zanata, kao i poslova domaće radinosti, sa ciljem očuvanja tradicionalnih tehnika izrade i autentičnih veština. Dokument precizira koje se delatnosti smatraju st... Više [+]

Vlada Srbije usvojila je Pravilnik kojim se uređuje oblast starih i umetničkih zanata, kao i poslova domaće radinosti, sa ciljem očuvanja tradicionalnih tehnika izrade i autentičnih veština. Dokument precizira koje se delatnosti smatraju starim zanatima, način njihovog sertifikovanja i vođenje posebne evidencije izdatih dozvola. Pravilnikom je obuhvaćen širok spektar zanata – od obrade gline, metala, drveta, do retkih veština i tradicionalne proizvodnje hrane. Domaća radinost definisana je kao delatnost zasnovana pretežno na ručnom radu i estetskim obeležjima narodne umetnosti. Proizvodi iz ovih oblasti mogu nositi posebne oznake porekla, isključivo na osnovu sertifikata nadležnog ministarstva. #starizanati

FlexPack valjak radi paralelno s okvirom pluga i automatski se prilagođava radnoj širini. ✅
Prilično cool, zar ne? 😎

👉 https://lemken.com/.../reconsolid.../furrow-presses/flexpack

Nakon što su supermarketi preuzeli primat u snabdevanju svežim voćem i povrćem, pijačni delatnici nastoje da pijacama vrate ulogu tradicionalnog mesta susreta prodavca i kupca. Poslovno udruženje ”Pijace Srbije“ očekuje da će se proces tran... Više [+]

Nakon što su supermarketi preuzeli primat u snabdevanju svežim voćem i povrćem, pijačni delatnici nastoje da pijacama vrate ulogu tradicionalnog mesta susreta prodavca i kupca. Poslovno udruženje ”Pijace Srbije“ očekuje da će se proces tranzicije pijaca ubrzati nakon usvajanja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja. Prema navodima ovog udruženja, u radnoj verziji strategije pijace su prepoznate kao centri za promociju domaćih proizvoda, uz potrebu uvođenja efikasne kontrole porekla robe, kako bi se jasno isticalo da su proizvodi nastali u Srbiji. Takođe, predviđena je saradnja sa lokalnim samoupravama na rekonstrukciji i modernizaciji pijaca, navode iz udruženja ”Pijace Srbije“. #pijace

Prva genetski modifikovana ovca u Indiji, nazvana Tarmim, napunila je godinu dana i, prema navodima istraživača, razvija se normalno. Ovca je rođena u decembru prošle godine u indijskom delu Kašmira, a genetsko uređivanje izvedeno je primen... Više [+]

Prva genetski modifikovana ovca u Indiji, nazvana Tarmim, napunila je godinu dana i, prema navodima istraživača, razvija se normalno. Ovca je rođena u decembru prošle godine u indijskom delu Kašmira, a genetsko uređivanje izvedeno je primenom CRISPR tehnologije, kojom je izmenjen gen miostatina odgovoran za ograničavanje rasta mišića. Cilj eksperimenta bio je povećanje mišićne mase, što je i postignuto – Tarmim ima oko 10 odsto više mišićne mase u odnosu na svoju genetski neizmenjenu bliznakinju. Istraživanja se nastavljaju kako bi se procenili dugoročno zdravlje i preživljavanje životinje. Naučnici smatraju da bi ova tehnologija mogla doprineti održivoj proizvodnji ovčijeg mesa. #genetskimodifikovanaovca
Foto: Pexels

Đorđe Pajkić iz sela Ždrelo kraj Petrovca na Mlavi, umesto inostranstva odlučio je da ostane na dedovini i sa prabakom čuva stoku i održava porodično imanje. Više o tome čitajte uskoro na portalu!
Autor fotografija: RTV Mlava