#izvoz @KLUB (8)

Povećanje carina za izvoz u Kinu, koje trenutno pogađa pojedine evropske proizvođače, za sada ne predstavlja rizik za srpsko svinjarstvo. Naprotiv, prethodni period bio je cenovno povoljan za domaće farmere, što je, kako navodi Nenad Budimo... Više [+]

Povećanje carina za izvoz u Kinu, koje trenutno pogađa pojedine evropske proizvođače, za sada ne predstavlja rizik za srpsko svinjarstvo. Naprotiv, prethodni period bio je cenovno povoljan za domaće farmere, što je, kako navodi Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS, omogućilo stabilno poslovanje industrije. Pozitivni trendovi ogledaju se i u smanjenju uvoza – u prvih sedam meseci ove godine on je bio manji za 5.000 tona u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Istovremeno, izvoz svinjskog mesa iz Srbije porastao je čak deset puta, iako Budimović naglašava da su to još uvek relativno male količine u odnosu na potencijale domaće proizvodnje i potrebe međunarodnih tržišta. #izvozsvinjskogmesa

Pogon za pakovanje meda u Rači kod Kragujevca ”Naš med”, izvezao je sredinom marta prvi kontigent meda u Kinu nakon potpisivanja Ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović rekao je da je ”Naš m... Više [+]

Pogon za pakovanje meda u Rači kod Kragujevca ”Naš med”, izvezao je sredinom marta prvi kontigent meda u Kinu nakon potpisivanja Ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović rekao je da je ”Naš med” jedina firma koja će izvoziti med na kinesko tržište i prva registrovana firma kod zvaničnih organa Kine, koja ima sve dozvole za plasman tog proizvoda na kinesko tržište. ”Za sada je pogon poslao samo bagremov med. Količina je simbolična, 412 kilograma neto, 700 kilograma bruto. Količina je mala, ali veoma značajna, da konačno naš med prodre do kineskog tržišta, a nadamo se da će tamo uspeti da nađe svoje mesto”, kazao je Živadinović. #izvozmeda

Privredna komora Srbije najavila je da će sutra, 16. aprila, organizovati konferenciju ”Mogućnosti i izazovi za srpska mala i srednja preduzeća na kineskom tržištu hrane i pića“, čiji je cilj pružanje dodatnih informacija o kineskom tržištu... Više [+]

Privredna komora Srbije najavila je da će sutra, 16. aprila, organizovati konferenciju ”Mogućnosti i izazovi za srpska mala i srednja preduzeća na kineskom tržištu hrane i pića“, čiji je cilj pružanje dodatnih informacija o kineskom tržištu i mogućnostima za srpske kompanije za plasman proizvoda. Kako se navodi, srpske kompanije se suočavaju sa specifičnim izazovima, ali i značajnim prilikama na kineskom tržištu hrane i pića, dok kineska regulativa u vezi sa uvozom i bezbednošću hrane, kao i zaštita intelektualne svojine predstavljaju veliki izazov. Konferenciju organizuje PKS zajedno sa EU MSP Centrom čiji je glavni cilj poboljšanje trgovinskih i ekonomskih odnosa između Evrope i Kine. #izvozukinu
Foto: Pixabay

U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi komada jaja i većina se potroši na domaćem tržištu, a samo jedan manji deo odlazi u izvoz, i to uglavnom u zemlje CEFTA regiona, jer u Evropsku uniju naša država još uvek ne plasira konzumna... Više [+]

U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi komada jaja i većina se potroši na domaćem tržištu, a samo jedan manji deo odlazi u izvoz, i to uglavnom u zemlje CEFTA regiona, jer u Evropsku uniju naša država još uvek ne plasira konzumna jaja zbog neusklađenosti sa njihovom zakonskom regulativom, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS Nenad Budimović. “Sektor živinarske proizvodnje je još uvek zdravo tkivo u našem stočarstvu u poređenju sa drugim granama, što ne znači da nema prostora za unapređenje, ali je naša proizvodnja vrlo kvalitetna, a naši proizvođači obučeni i edukovani za proizvodnju i pilećeg mesa i konzumnih jaja”, navodi Budimović. #izvozjaja

Stručnjaci procenjuju da će se u budućnosti srpskim proizvođačima isplatiti da izvoze samo specifične poljoprivredne proizvode ili prerađevine na daleka tržišta koja imaju imućni srednji sloj građana. To su potrošači koji mogu da plate kval... Više [+]

Stručnjaci procenjuju da će se u budućnosti srpskim proizvođačima isplatiti da izvoze samo specifične poljoprivredne proizvode ili prerađevine na daleka tržišta koja imaju imućni srednji sloj građana. To su potrošači koji mogu da plate kvalitetne proizvode kao što su vina, ajvari, med, razni proizvodi od voća i povrća, specifični začini ili medicinsko bilje. ”Jedan deo proizvođača i izvoznika se okrenuo plasmanu robe u Skandinaviju, drugi pokušavaju da plasiraju proizvode u Izrael, Arabiju i Iran. Treći se fokusiraju na Egipat koji je u nedostatku žita iz Ukrajine diversifikovao dobavljače. Ima pokušaja da se proizvodi prodaju i drugim zemljama afričkog severa, u Libiji, Maroku, Alžiru, a neki su pronašli partnerski firme u Južnoafričkoj Republici ili Angoli“, navodi Dragoljub Rajić, konsultant u Mreži za poslovnu podršku i dodaje da pojedinci nastoje da otvore tržišta u Brazilu i drugim zemljama Južne Amerike, ali to su još uvek male količine. Prema njegovom mišljenju, u ovako turbulentnim vremenima potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa Ministarstvom trgovine aktivnije pregovara sa nizom zemalja u kojima postoji interes za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz naše zemlje. ”Nažalost, te aktivnosti nisu na zavidnom nivou i zbog toga kompanije uglavnom same krče put ka alternativnim tržištima, što zna da bude dug i mukotrpan zadatak“, ocenjuje Rajić. #izvozpoljoprivrednihproizvoda
Foto: Pixabay

Prema rečima direktora Poslovnog udruženja ”Žitounija” Zdravka Šajatovića, u proteklih pet meseci ove ekonomske godine (jul-novembar) žita je izvezeno oko 467.5000 tona. ”Stiže nam zima i meseci kada je izvoz znatno manji nego u drugim mese... Više [+]

Prema rečima direktora Poslovnog udruženja ”Žitounija” Zdravka Šajatovića, u proteklih pet meseci ove ekonomske godine (jul-novembar) žita je izvezeno oko 467.5000 tona. ”Stiže nam zima i meseci kada je izvoz znatno manji nego u drugim mesecima, a i izvoz ne ide kao ranijih godina, premda na zalihama imamo solidne količine pšenice i mogli bi daleko više da ga prodamo van granica”, kazao je Šajatović. Naveo je da je pšenica prodavana u izvoz za oko 210 €/t i da je ta cena prosti prosek. Šajatović kaže da izvoz brašna ide solidno i da je prošle godine brašna izvezeno 168.760 tona. - Brašno je, relativno gledano, bilo skulje u odnosu na pšenicu jer je tona brašna prodavana za 283 €/t. #izvozbrasna
Foto: Pixabay

”Kako ispuniti zahteve nemačkih kupaca voća i tržišne trendove?“, naziv je besplatnog vebinara o održivom izvozu prehrambenih proizvoda koji će biti održan u sredu, 6. novembra, od 12:30 do 14:00, na Zoom platformi. Švajcarski program za pr... Više [+]

”Kako ispuniti zahteve nemačkih kupaca voća i tržišne trendove?“, naziv je besplatnog vebinara o održivom izvozu prehrambenih proizvoda koji će biti održan u sredu, 6. novembra, od 12:30 do 14:00, na Zoom platformi. Švajcarski program za promociju izvoza (SIPPO) u Republici Srbiji i Privredna komora Srbije (PKS), u saradnji sa projektom Međunarodnog trgovinskog centra (ITC) ”Promocija trgovine na Istoku“ i Evropskom mrežom preduzetništva (EEN), organizuju besplatan vebinar za proizvođače i izvoznike smrznutog, sušenog ili prerađenog voća – organskog i konvencionalnog – na temu održivog pristupa i trendova na tržištu Nemačke. #izvozvoca

Kišni period tokom septembra, i po neki topao dan, idealni su za pojavu jesenjih pečuraka, među kojima u ivanjičkom kraju prednjači vrganj. Najviše ih je na obodima šuma, gde počinju livade i proplanci. ”Najviše ima vrganja, koji je dobrog... Više [+]

Kišni period tokom septembra, i po neki topao dan, idealni su za pojavu jesenjih pečuraka, među kojima u ivanjičkom kraju prednjači vrganj. Najviše ih je na obodima šuma, gde počinju livade i proplanci. ”Najviše ima vrganja, koji je dobrog kvaliteta, što je i poznato, da je jesenji vrganj najkvalitetniji”, kaže Srđan Punišić, otkupljivač. Pečurke se najviše izvoze u Italiju, Nemačku i Austriju a značajne količine idu za područje Beograda. ”Cene su oko 500 dinara, a radi se i suvi vrganj čija cena se, zavisno od kvaliteta, kreće se od 2.000 do 3000 din/kg, pa i više, ako je vrhunskog kvaliteta. Berača ima, i to dobro obučenih, beru po 30-40 kilograma kada je dobar rod”, zaključuje Punišić. #izvozvrganja
Foto: Pixabay